који са своје двадесет две године делима већ показује да је достојан имена и презимена које носи. На својој дедовини, рукама из каменолома вади камен, зарађује хлеб са девет кора и поштеним радом доказује да ивер не пада далеко од кладе.

„Поносан што носим ово славно име и што сам потомак великог човека, трудим се да будем достојан тога и да никад не обрукам своје претке. Када су ми давали име било их је седам у опцији, а онда је кум црту ставио на ово које данас носим. Сада у овом селу живи неколико породица Мишића, ја сам одувек желео да останем на овом месту, где сам се и родио и у томе сам успео“, рекао је Живојин Мишић.