где су мештани деценијама мучили муку са приступним путем. Овај крај, скоро десет година, био је одсечен од света, због дотрајалог пута којим се могли проћи само теретним и тешким возилима. Остаће упамћено, како су превозници који су превозили децу до школе у аутобусима и комбијима носили крамп, да поравнају рупе на путу како би могли да наставе до школе.

Истурунео одељење у Девићима броји, заједно са Остатијом и још пар сеоских школа око сто ученика, а овај крај, иако је најудаљенија ивањичка територија, и даље је остао жив јер ту битише пар хиљада становника.

„Дужни смо да се председнику Србије захвалимо, као часни људи који су порасли у овим врлетима, у кршу и камену, до којих се више стизало пешке и запрегом него возилима. Хвала му у име свих оних, који су се деценијама мучили излокваним путем, и надамо се, као што је и обећао, да ће нас посетити у најскорије време. Овај пут је образ предсеника Србије према свима нама и зато му је ова, а и неколико будућих генерација заувек захвално”, каже Раде Стојковић, председник савета МЗ Девићи.

Иначе, данашњи дан остаће уписан златним словима у историју овог удаљеног места, јер је први слој асфалтног застора коначно уграђен у центар села које је удаљено 8,5 км од вековног манастира и велике светиље Придворице.

ГЗС