и допунама Закона о безбедности хране, у оквиру ког се мења члан 5, који подразумева поделу хране према пореклу. И док имамо класичну поделу на храну биљног, животињског, комбинованог и минералног порекла, у плану је да се уведе тремин – нова храна, која ће подразумевати и ону генетски модофиковану, проверено штетну по здравље људи.

„Храна не може бити ГМО, може се само направити од генетички модификованих организама. Закон о безбедности хране предвиђа да ће то дефинисање бити у складу са посебним прописима, а не обавезно и у складу са Законом што значи да се одређеним уредбама, решењима и другим подзаконским актима такође може решити ово питање, што је недопустиво због здравствене безбедности потрошача, али и због нелојалне конкуренције српској пољопривреди”, истиче за агенцију РИНА, Миладин Шеварлић, народни посланик у Скупштини Србије.

Продаја и производња генетски модификоване хране забрањена је у Србији, али је грађани ипак годинама једу, а да то и не знају. Званичних података о евентуалним последицама по здравље човека нема, а тестирања на животињама показала су шокантне резултате.

„Наша храна не би требало и не сме да буде ГМО, јер према закону из 2009. године забрањен је увоз и узгој ГМО производа. Србија је једна од ретких земља у свету, која је изгласавњем тог закона показала изузетну сложност јер су сви посланици без обзира на политичку припадност изјаснили се против овог узгоја и увоза”, каже Шевралић.

Он наглашава да уколико се дозволи промет ГМО производа, они ће морати да на себи носе посебне ознаке, како би потрошачи били упознати какву храну једу.

„Уколико је храна ГМО, она на декларацији мора носити ознаку са бројем осам. Могуће је да у неким производима случајно се пронађу трагови ГМО, али у храни за људе то не сме прелазити примесу од 0,9 одсто, а кад се ради о семенској производњи не би требало да пређе ни 0,1 одсто”, рекао је Шеварлић.

РИНА