из Краљева, фабрику ватросталних материјала и руднике ,,Шумадија” и ,,Магнезит” са погонима експлоатације и сепарације. Финци су већ закупци ових погона, понудили су милион евра и претпоставља се да ће са фабриком и рудницима преузети и управну зграду у Краљеву као и земљишта на подручју Краљева, Чачка, Чајетине и Горњег Милановца.
Пре два месеца, на јавном надметању за овај део ,,Магнохрома” (почетна цена 275 милиона динара) није било заинтересованих купаца. Тада је београдска фирма „Нелт” за 98 милиона динара купила фабрику електротермичких производа ,,Магнохрома” (ФЕТП), док је фабрику смолом и тером везаних опека и маса (СВО - ТВО) за 13,5 милиона динара купило предузеће „Малбекс ВБИ”, такође из Београда.
О тренутним приликама у налазиштима магнезита „Шумадија” чије је седиште било у Чачку, за „Глас западне Србије” говори инжењер Миливоје Бојовић, директор и власник овдашњег предузећа ,,Мининг инжењеринг”.
У нашем крају постоје три производна рудника магнезита, ,,Брезак” у Прањанима, ,,Милићевци” у истоименом селу и ,,Ковиљача” у Горњој Горевници. Четврти погон „Шумадије” је сепарација у Трбушанима. Некад је рудник имао 1.708 запослених. Концентрат је ишао са пралишта из три рудника, постојало је и предузеће РГИ у Брђанима које је касније изашло из ,,Магнохрома“ и постало самостално, имали су велики површински коп „Бели камен“, „Цветни врх“ и „Бачевце“ и отишли у стечај. „Брезак“ у Прањанима је јамски рудник са четири хоризонта, сваки по 50 метара испод претходног, то је 200 метара под земљом, а има и два површинска копа, „Орловац“ и „Север“.
Инжењер Миливоје Бојовић, фото: Г. Оташевић
-Јама „Брезака“ је потопљена, од 2012. затворена за човека, искључене су пумпе и струја. Четврти, трећи и други хоризонт потпуно су под водом, и у први је ушла вода, чак 190 висинских метара јаме је потопљено. Наше предузеће, по уговору са „Магнохромом“, вршило је експлоатацију од 2013. године па смо 2016. прекинули, вратили се 2017. Из „Брезака“ смо за четири и по године дали 12.000 тона концентрата, али тренутно нема експлоатације. Нешто ћемо радити на „Северу“ када „Арафак“ уђе у посед – наглашава Бојовић.
„Север“ је према прањанској варошици са десне стране, ту је Бојовићево предузеће било закупац плаћајући мештанима стотину евра по ару, уз обавезу да терен врате у претходно стање, положи се јаловина па хумус по врху и огради.
Најбоље године и зараде у овој делатности биле су осамдесетих, „Брезак“ је тада имао чак 460 запослених. У рудокопу РГИ, где је Бојовић својевремено био заменик директора, године 1987. радило је чак 406 људи.
- У руднику „Ковиљача“ моје предузеће је и даље закупац али не обавља експлоатацију, ми само чувамо имовину и обављамо стражарску службу. Ту нам је у пожару 2012. изгорео багер и био уништен магацин експлозива, уложили смо милион и по динара у обнову и то тако мирује.
„Ковиљача“ је 1989. као водећа јама у овом крају отворила и један коп ка селу Галич, назван „Стара кућа“ са пет километара ходника, али Бојовић описује да експлоатација није чињена како би требало па је његово предузеће као закупац одустало од експлоатације, јер није било рачунице.
- У Милићевцима нисмо активни од 2011., али јесмо у њиховом површинском копу „Петров до“ у подножју Рожња код Дренове. Ту и данас имамо двадесетак људи и руду возимо у Трбушане, на сепарацију.
Тај погон за чишћење у Трбушанима до пре годину био је везан за „Магнохром“ а затим их је у закуп преузела финска компанија „Арафак“. Финци су довели свој кадар, покушали да виде како то иде, има ли рачунице да купе погоне. Сепарација је до сада радила кампањски, као и пећи у „Магнохрому“, чекајући да се накупи по десетак хиљада тона концентрата.
ГЗС
