смањење сиве економије, завршетак реформе јавне управе, државних предузећа и финансијских институција. Он је на отварању петог циклуса израде Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2019. до 2021. рекао да ће се наставити реформа јавних финансија, пореске администрације и образовања, да ће се улагати у инфраструктуру и јачати систем управљања јавним инвестицијама.

Све те мере биће, према његовим речима, уграђене у ЕРП, као најважнији стратешки документ Владе Србије у економском дијалогу са Европском комисијом.

"Циљ мера је усклађивање економских политика у Србији и са земљама региона и укључивање у европски семестар координације економских политика о чему ће се разговарати у оквиру поглавља 17", рекао је Мали.

Он је додао да очекује скоро отварање преговора Србије са ЕУ о поглављу 17 које обухвата економску и монетарну политику.

ЕРП, према његовим речима, приказује макроекономски и монетарни оквир у коме се реализују структурне реформе у Србији и обухвата све кључне економске политике које директно или индиректно утичу на грађане Србије.

Зато је, како је рекао, неопходна посвећеност свих на реализацији мера како би се повећала конкурентност привреде и обезбедили услови за што бржи раст и запошљавање.

"Влада Србије договорила је нови аражман са Међународним монетарним фондом (ММФ) који обухвата програм структурних реформи, подржан инструментом за координцију политика који је потпуно усклађен са ЕРП", рекао је Мали.

Претходни аражман са ММФ омогућио је, како је рекао, фискалну одрживост, смањење јавног дуга и унапређење екстерне позиције Србије, што је допринело расту приватних инвестиција, економије и запошљавања, пада ненаплативих кредита, смањења губитака јавних предузећа и унапређења   пословног амбијента.

Реформе су, према његовим речима, почеле да доносе резултате, па је због раста бруто домаћег производа (БДП) у првој половини 2018. од 4,9% ревидирана пројекција за ову годину са 3,5 на 4,2%.

Мали је додао да је стопа незапослености у другом кварталу 2019. 11,9% и више је него преполовљена у односу на 2012. годину, а да је у првој половини године укупан прилив страних инвестиција износио 1,4 милијарде евра, што је 15,6% више него у истом периоду 2017.

За седам месеци 2018. закључно с ајулом забележени су и добри фискални резултати па је, према његовим речима остварен суфицит у буџету 49,1 милијарду динара.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да Србија, као и друге земље које желе да се прикључе ЕУ, мора да испуни економске и политичке критеријуме.

"ЕРП је алат да се задовоље критеријуми ЕУ и тако повећа отпорност економије и тржишта и повећа конкурентност", рекао је Фабрици.

Истакао је да је Србија добила препоруке о смањењу дефицита у буџету, мањем задуживању, завршетку приватизације, инвестирању у енергетику, смањењу трошкова рада и доношењу нових мера за тржиште рада.

"БДП је је порастао, буџет је у суфициту, дуг је смањен као и лоши кредити, а предузети су кораци у приватизацији јавних предузећа и то је позитивно оцењено", рекао је Фабрици.

Додао је да "Србија мора да настави напорно да ради на реформама, унапреди имплементацију планова, а мере морају бити дугорочне".

"ЕУ је на страни Србије и помоћи ће преко претприступних ИПА фондова у финансирању како би се изградила отпорна тржишна економија и владавина права", рекао је Фабрици.

ГЗС/ Бета