У рамовима и албумима староставне слике, а у родослову, исписаном краснописом "по казивању и знању" њихове мајке Смиљке - породично стабло лозе Кулићa и гране оних са којима су се ородили. Чељад греју и успомене и слике вароши које нема...
У збирци грађе коју не може заобићи будућа монографија или изложба старина, посебно место заузимају породичне фотографије Раденка Кулића (1884-1964), трговца и власника првог хотела.
Кулићи су старином од Пиве и овамо се доселио Јово, хаџија. На каменом белегу, "крсташу" на варошком гробљу, за вечни спомен уклесано је да је био трговац, поживео 65 лета и умро 12. априла 1828. године. Кулића хан, коначиште и место сусрета трговаца, имао је више од 150 година, када се од старости срушио 1944.
"Кулића хотел, прекопута хана, деда Раденко је подигао 1932. године, на месту садашње управне зграде комуналаца. Хотел је освештан уз велику свечаност и беседу проте Јавстатија Караматијевића, дединог ратног друга. За тадашње прилике хотел је био луксузно опремљен: са четири сале, кадама и билијаром, поред осталог, а на посуђу и постељини, набављеним у Сарајеву, био је угравиран монограм РК. Варош је била господствена", казује Мила Коруновић Делић.
У пламену ратног вихора, у игри судбине и живота, нестало је све што су имали Кулићи. Немачка јединица је, како подсећа Педо Коруновић, 20. октобра 1943. године запалила хотел, после сукоба са четницима, који су држали град.
"У пепео се на згаришту хотела и оближње породичне куће претворио иметак, успомене, ратно ордење и споменице деде Раденка из Другог балканског и Првог светског рата, из кога се вратио са седам рана, па тапије, признања за добротворни рад. Ово слика и докумената, што је до данас сачувано, добили смо од родбине - породица Ђековић, Зорић, Ратковић..." прича Мила.
Претке не дају забораву, Предраг Коруновић и Мила Делић, фото: Новости/Д. Гагричић
Бринући о коренима и сведочанствима прохујалог времена, што је породична традиција, Мила настоји да са наследницима од зуба времена сачува и стару кућу прадеде Јеврема, подигнуту 1900. године на Зебиновцу. Кућу краси низ специфичних архитектонских решења и градитељско умеће, почев од дрвених украса, до намештаја, покућанства и пећи допремљених из Солуна.
Деца су нам у свету, па желимо да, поред фотографија уступљених Библиотеци, део вредних ствари поклонимо музеју родног града за етнографску изложбу, која би била допуњена предметима и експонатима и из осталих старинских кућа. У Вароши су заборав и немар дуго царовали, мало је старина сачувано!
Кулића хан, 150 година коначиште и стециште трговаца, приватна архива via Новости
ПЕТАО НА ЗГАРИШТУ
Прво јутро после немачке паљевине хотела и куће, комшија и некадашњи слуга Кулића, Мујо Вефић, бануо је у двориште погорелца Раденка са џаком брашна на рамену и петлом у наручју. Сви су у околини знали да је комшија донео оно што је имао. Певац је оглашавао почетак кућења и живота на новом огњишту, а народ приповедао како је Раденко помагао сиротињи и слугама, често и кришом од чељади. За наук млађима, подсећало се: иза људи остаје само оно добро што учине.
Новости/Д. Гагричић
