узнемирила је стотине хиљада људи којима се призор насред реке урезао у сећање.
Водена стихија претила је да однесе чувену кућицу, али то се срећом није догодило. Издржала је, највише захваљујући механизму који је направљен посебно за ове ситуације. Ипак, собе ће поново морати да се раде, али су дрвени зидови и конструкција одолели моћној воденој сили.
Ипак, мало је оних који су крочили у чувену дрвену "израслину" на стени. Унутрашњост кућице граничи се са мистеријом, јер су фотографије након реновирања ретко доступне јавности. Екипа Монда снимила је кућицу изнутра и открила ко је власник и може ли кућица да се изнајми.
Како кућица на Дрини изгледа унутра и ко је власник.
Чувена кућица на стени на Дрини постоји већ деценијама и налази се на самој граници између Босне и Србије. Постала је симбол Бајине Баште и туристи из целог света долазе да је виде и да је сликају са обале, распитујући се како би могли да уђу унутра, колико то кошта и могу ли да је изнајме.
Прву кућицу на стени саградило је неколико четрнаестогодишњих дечака из Бајине Баште далеке 1968. године. Од тада до данас, Дрина је седам пута носила кућицу, након чега су је мештани сваки пут изнова обнављали. Последња "верзија" направљена је 2011. године и исте године ова дестинација постала је светски позната, након што је часопис "Национална географија" ставио фотографију кућице на насловну страну.
Један од најзаслужнијих људи који су допринели изградњи свих седам верзија кућице био је Милија Мандић звани Гљива, оснивач Кајакашког и ронилачког клуба "Дрина", који је преминуо 2017. године. Након његове смрти, кућицу је преузео његов пријатељ и такође један од оснивача, Мишко Савић Зузец.
"У кућици су окачене фотографије свих нас који смо је основали и обнављали. Били смо само група момака из Бајине Баште, пливали смо до стене, дружили се и требао нам је заклон од кише. Ручно смо дрва преносили узводно и наносили на стену. Када смо је саградили, сваки дан смо били ту и нисмо желели да идемо кући. Сваки дан нас буде седам, осам и увек исто питање, шта ћемо да понесемо, шта ћемо да једемо, ко ће први доћи. Правили смо ручкове и имали озидано огњиште. Сада, када је прошло 53 године, видим да смо ту оставили младост", каже Мишко Зузец.
Након што је Мишко Зузец преузео кућицу 2017. године, много тога се променило. Сада у њој постоје правила и кућни ред, исто као у свакој другој приватној кући, каже он.
"Најпре је уведена струја, тако што је кабал пренет са бандере преко реке. Струју је уступио комшија, али је она у међувремену искључена, јер се испоставило да то правно није дозвољено. Снашли смо се тако што смо поставили соларне панеле, направили кухињу, доградили терасу, направили тоалет испод кућице. Сада можемо да кувамо кафу, а имамо фрижидер. Потрудили смо се да све буде одрађено квалитетно и да ово буде последња верзија кућице, коју вода неће однети. То смо урадили мој пријатељ Жељко и ја, док су донације долазиле из иностранства", каже садашњи власник Мишко Зузец.
Кућица је направљена у бившој СФРЈ и "преживела" је све структуре и друштвена уређења. Сада смо дошли до тога да се налази на самој граници Босне и Србије, каже он.
Кућица се не наслеђује по родбинској линији, већ по томе колико знате да се бринете о њој, колико је волите и одржавате, каже Зузец.
"Да би неко био власник мора да зна све о кућици, да вози чамац, да буде сигуран на води, има финансије и да је одржава. Мали је број таквих људи. Такође, мора да се познаје проблематика одржавања, јер два пута годишње кућица мора да се исељава, то је поступак који захтева знање и тимски рад. Осим тога, мора стално да се долази, да се види да кућица није запуштена", каже он.
За туристе који дођу из иностранства постоје посебно организоване туре. Највише има Кинеза, док је ове године све више Индијаца, каже он.
"Игром случаја имам личну везу са Кином. Заједно са пријатељем направили смо један промотивни филм, који смо пласирали у Кину, пре седам, осам година. Интересовање њихових туриста је кренуло две, три године пре пандемије. Ја сам их спроводио до кућице и у сарадњи са рестораном за њих организовао и ручкове. Желим да цела прича буде око дружења, да људи долазе, посећују кућицу у што већем броју. Све је у корист туризма. Сада је сезона готова, ствари из куће се селе, тераса се склапа, пошто је све на монтажу. Тако ће бити до следеће сезоне, када идемо све испочетка", каже он.
ГЗС/Курир.рс
