Преминуо Милутин Достанић, један од најзначајнијих српских математичара 



 
Преминуо Милутин Достанић, један од најзначајнијих српских математичара
23.01.2014. 16:40 | 12 коментар(а)



Гуча, Београд - Једна од најсјајнијих звезда српског математичког (и, уопште, научног) неба заувек се

угасила. Преминуо је др Милутин Достанић, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду. Његово срце престало је да куца 14. јануара ове године у нашем главном граду, где је по сопственој жељи кремиран у кругу породице.

Достанић је рођен 3. фебруара 1958. године у драгачевском селу Турици (отац Радослав, мајстор многих заната, мајка Надежда, домаћица, старији брат Андрија). Имао је само једну годину када се његова породица преселила у Парменац, где је и завршио прва четири разреда основне школе. ОШ „Ратко Митровић“ завршио је 1973, као најбољи ђак. У првом разреду чачанске Гимназије заслужио је све петице. Причао ми је да је по завршетку тог разреда анализирао свој рад и схватио да је целе године учио само латински језик, који му није требао, нити га интересовао.

Исписао се и отишао у Београд, у Математичку гимназију, на којој је матурирао 1977. И ту је био одликаш. Још као ученик четвртог разреда основне школе самостално је смислио геометријски начин за решавање проблема који се своде на квадратне једначине. Као ученик чачанских школа на такмичењима из математике постизао је изванредне резултате. На Републичком такмичењу седмака (1972) освојио је прво место са максималним бројем бодова. Прво место на Савезном такмичењу поделио је са једном ученицом из Загреба. Био је шампион Републичког такмичења осмака (1973), док је на Савезном био други. Истицао је да је имао срећу да му математику предаје Богдан Циврић, велики ентузијаста.

Као ученик првог разреда чачанске Гимназије, на Савезном такмичењу (1974) освојио је трећу награду. Исти резултат постигао је и следеће године, као ученик другог разреда Математичке гимназије. Али, у једном тренутку је, како ми је касније причао, схватио да му такмичења одузимају драгоцено време. Читајући неке озбиљне математичке књиге, схватио је да је бављење научном математиком нешто изузетно моћно. Желео је да се бави науком. Престао је да се такмичи. Уписао се на математичку групу Природно-матаматичког факултета Универзитета у Београду, где је дипломирао 1980. са просечном оценом 9,33. Дакле, за само две године и десет месеци!

Магистрирао је (тема: Неке аналогије између Хардијевих простора у диску и полуравни) на истом факултету у јануару 1982. За нешто више од годину дана! Имао је само 26 година када је докторирао (тема: Потпуност, минималност и базисност својствених функција праменова диференцијалних оператора) на ПМФ у Београду (3. јула 1984) и био један од најмлађих доктора наука у „великој Југославији“ током њеног постојања. Када је завршио средњу школу имао је 19 година, а када је докторирао – 26. За седам година дипломирао је, магистрирао и докторирао! У време када су његови вршњаци завршавали факултете, Достанић је био доктор наука.

Као асистент-приправник запослио се на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, 1981. године. По магистрирању, у јесен 1982, одлази на Механичко-математички факултет Московског универзитета „В. М. Ломоносов“, где припрема докторат под руководством професора А. Г. Костјученка. На ПМФ у Крагујевцу изабран је за доцента (1984). По одслужењу војног рока запошљава се у Институту за примењену математику и електронику, где је радио до 30. маја 1994. Тада је изабран за доцента на Математичком факултету у Београду, где је 1999. изабран за ванредног, а 2003. за редовног професора.

Предавао је Анализу III и Реалне и комплексне функције. Одшколовао је бројне математичаре, неколико магистара и доктора наука. Објавио је више од 100 научних радова, од којих 30 у водећим светским математичким часописима. Све те врхунске радове потписује сам, осим једног у коме је први аутор. Своју научну пажњу усмерио је на Функционалну анализу и Теорију оператора. Са М. Арсеновићем и Д. Јоцићем написао је књигу Теорија мере, функционална анализа, теорија оператора (1998. и 2012).

Посебно треба истаћи његову скромност, озбиљност, стручност, посвећеност математици, савесност. Његови студенти га памте по предавањима која је држао на високом стручном нивоу, али и приступачно слушаоцима, као и по објективности. Са супругом Драганом добио је кћерку Ану и сина Петра, који живе у Београду.

др Светислав Љ. Марковић

Глас западне Србије













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (12)

  • Milica      | 25.Jan 2014.02:23 h

    Predivan covek. Zracio je toplinom i jednostavnoscu. Takav genije, a toliko prizeman i svestran. Nikada nisam upoznala takvu osobu. Ovo je veliki gubitak za nasu nauku i drustvo uopste. Bila sam jedini student iz moje grupe na njegovom kursu pretprosle godine. S obzirom da sam samo ja izabrala kurs, nije morao da ga drzi i gubi svoje vreme na mene. Naravno da to nije bio slucaj, njegov prioritet bilo je znanje i kako on kaze "sve moze, samo vi naucite". Imali smo casove skoro svaki dan, iako to nije bilo propisano rasporedom. Ne samo da me je naucio Funkcionalnu analizu, vec sam od njega naucila mnogo toga o zivotu, istoriji, muzici,... Neverovatno je kolikom kolicinom informacija je raspolagao o najrazlicitijim temama i koliko ga je bilo prijatno slusati. Nasem drustvu treba vise ovakvih ljudi. Nadam se da cemo mi, njegovi studenti, makar malo slediti njegov primer posvecenosti nauci, skromnosti i prizemnosti. Moje iskreno saucesce njegovoj porodici.
  • Vesna      | 24.Jan 2014.16:39 h

    Iskreno saucesce porodici! Tuzna vest je putem Interneta doprla i do Kanade. Milutina se secam iz Matematicke gimazije. Sokirani smo i ja i moji roditelji koji su se druzili sa Militinom i njegovom porodicom. Slava mu!
  • Natasa Gajic      | 24.Jan 2014.13:32 h

    Bila sam u potpunom soku kada sam cula. Prosto ne mogu da verujem da sam bila deo poslednje generacije koja je imala tu cast da joj predaje. Pokazao mi je lepotu Analize3 i jedan je od najjacih profesorskih i naucnih uzora za mene. Nazalost necu imati sanse da jos ucim od njega, iako sam to veoma zelela. Ovo je veliki gubitak za nauku, a verovatno najvise za sledece generacije koje nece imati sansu da im predaje ovaj divan covek. Najdublje saucesce porodici i najblizima.
  • b smer      | 24.Jan 2014.11:48 h

    Izuzetan profesor, potpuno posvecen studentima i matematici. Zaista jedan od najboljih. Saucesce porodici.
  • ivana      | 24.Jan 2014.07:59 h

    Prosto ne mogu da verujem da na ovaj nacin saznajem po prvi put o ovako velikom naucniku i profesoru sa ovih prostora. Ako se opstinari sete, trebalo pi po prof Dostanicu nazvati neku ulicu, ako ne skolu. Hvala prof Markovicu sto nam je doneo ovu biografiju. Saucesce porodici.
  • Mišo      | 24.Jan 2014.11:52 h

    Ne ulicu nego Trg treba dobiti ime #TRG DR MILUTIN DOSTANIĆ".pA VODEĆIM LJUDIMA NIJE U INTERESU DA POŠTUJU I DOVODE TAKVE LJUDE.NEKA JE VEČNA SLAVA I HVALA VELIKOM ČOVEKU,MIRNO POČIVAJ MILUTINE.
  • милан      | 24.Jan 2014.07:22 h

    Искрено саучешће породици. Инао сам част да за време студиранја другујем са Милитином, дивмим,широким и занимљивим човеком. Нека му је вечан помен!
  • Dragana      | 24.Jan 2014.07:18 h

    Izgleda kao nemoguće,ali sve je istina.
  • student      | 24.Jan 2014.02:18 h

    Sjajan Profesor,jedan od najboljih! nek mu je vecna slava i hvala!
  • Часлав Куз      | 24.Jan 2014.02:12 h

    Свакако велики губитак, за породицу, науку, нацију. Треба пронаћи паметан и обавезујући начин да овакви људи који свом здрављу не поклањају довољно благовремене пажње због великог личног залагања, ипак буду здравствено контролисани како би им се помогло на време.
  • Petar Dostanic      | 24.Jan 2014.08:33 h

    ja sam sin Milutina Dostanica. Tata je operisan pre 19 godina i od tada se REDOVNO kontrolisao. Ovo se dogodilo zbog nemara odredjenih lekara i hirurga, njihovih gresaka, neispostovanih medicinskih procedura i dijagostickih metoda, jedino veliko hvala i postovanje lekarima i osoblju sa Interne B klinike u Beogradu. Ja sam izgubio oca, a Srbija ce tek da vidi kakav covek nas je napustio. Ovo je velika bruka naseg zdravstva.
  • Ivana pmf      | 24.Jan 2014.16:09 h

    Petre, iskreno saucesce. Uvek budi ponosan na svog oca, jednog od najgenijalnijih ljudi ove zemlje. Meni je bila cast da ga upoznam, prisustvujem njegovim predavanjima, ucim i polazem ispit kod njega. Izuzetan, veliki covek. Oni koji ga ne znaju mogu da posumnjaju u informacije u ovom tekstu, ali sve je istina. Profesor Dostanic je, pored Arsenovica, bio najbolji profesor Matematickog fakulteta, divan, skroman, saosecajan i mnogo zanimljiv covek. Nikada necu zaboraviti usmeni ispit kod njega, nekoliko nas je pisalo koncept a on nam je pustio klasicnu muziku i pricao sa nama o svakodnevnim temama, razgovarali smo sa njim potpuno se opustili. Taj dan mi je bio rodjendan i on mi je cestitao. Nikoga nije gledao sa visine iako bi se mnoglo reci da je imao osnova za to... Njegova predavanja su nesto posebno, objasnjava do srzi i na nacin da ga svaki student moze razumeti, bilo ga je uzivanje slusati a i videlo se da mnogo voli to sto radi. Uvek je bio strucan i objektivan. Ovo je veliki gubitak za Matematicki fakultet, i nauku u Srbiji uopste.
  • Dusan      | 24.Jan 2014.01:10 h

    Neka pociva u miru.Sjajan profesor i covek.
  • ><)))))°>      | 23.Jan 2014.18:09 h

    Са изразитом тугом читам последњи поздрав једном дивном и надасве принципијелном човеку који је до последњег дана држао академски ниво и брилијантна предавања из математике на ПМФ и Физици. Његова предавања су била толико поједностављена и јасна да их је свак могао разумети и дивити се лепоти математике. На мом столу лежи последња и брилијантна књига АНАЛИЗА са посветом: "Драгом колеги од аутора" Београд 24.7.2013. у потпису,М Достанић. Ако бих у неком тамо другом свету пожелео да сретнем неког то би сугурно био Милутин. Породици најискреније саучешће
  • kojo      | 27.Jan 2014.20:29 h

    Što se ne nauči nečemu od profesora nego fakulet prođe kroz tebe bez traga. Vidiš kako je profesor skroman a ti nadribenda kao da si ti pisao knjige i delio posvete a ne on.
  • lenka      | 23.Jan 2014.17:38 h

    Divan drug ,Veliki covek,pravi prijatelj....Moj drug iz Gimnazije.Neka pociva u miru. Njegovoj porodici moje iskreno saucesce



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 60.810.843 посета
    Тренутно на сајту: 93 посетилац(a)