Из штампе изашла књига „Поздравите отаџбину” 



 
Из штампе изашла књига „Поздравите отаџбину”
15.09.2018 09:07 | 3 коментар(а)



Чачак – Из штампе је управо изашла књига „Поздравите отаџбину” посвећена стогодишњици пробоја Солунског фронта и јунацима, догађајима

и писцима из чачанског краја који су били у том ратном огњу, или сведочили о њему. Аутор је Гвозден Оташевић, дописник „Политике” из Чачка и уредник Гласа западне Србије, а издавачи Народни музеј у Чачку и Удружење медија и медијских радника на чијем је челу Гвозден Николић.

Књига садржи и изузетно вредно, фототипско издање данас веома ретке повеснице у коју су двојица свештеника у Чачку, пре једног века, унела имена и страданије својих земљака. Како је до ове књиге дошло види се из предговора којег је, под насловом „Непролазна слава”, написао градоначелник Чачка Милун Тодоровић. Ево, овако:

„Најчаснијим странама српске националне повести навек припадају мученици који се никад нису вратили из ратова за ослобођење и уједињење 1912 – 1918, и њихови живи другови што су у јесен 1918. донели зору у усправљену Отаџбину, изборивши се за крст часни и слободу златну.

За њима путују вечна, непролазна слава и ловор победника у Првом светском рату, али њихове су и мајчинске и сестринске сузе проливене за онима који су скончали у ратном огњу, њихово је и мутно око и ћутање сирочади што су у Србији чекала очеве који им више неће доћи.

Ратни вихор и ожиљци прекрили су и наш Чачак који је 1914. имао 6.000 становника. „Варош је добила изглед једног великог вашара, са веома тужним и жалосним изгледом. Чачак је био пун избеглица, војске, регрута, стараца, последње одбране, коморе. Свуда журба, спремање, товарење, нико никога не види. Узрујаност велика и свакога је обузео големи страх и туга... Киша пада као из кабла без престанка, а рањеници леже по кaлдрми без хлеба и одела”, забележено је у црквеном прегледу о тим данима. А крајем октобра 1915. у Чачку је извршена мобилизација младића последње одбране, рођених 1897. и 1898. Њихово зборно место било је у расаднику, одакле су 18/31. октобра возом упућени према Краљеву и Трстенику. На дан уласка аустроугарских војника град је био пуст, жене и деца склонили су се по кућама, радње су биле затворене, на варошким дућанима спуштени ћепенци и капци. Добошар је 2. новембра објавио: „Команда места аустроугарске војске наређује свим власницима да отворе своје дућане и кафане. Грађани се позивају на ред и мир и да извршавају наређења војне силе.”

„Поздравите отаџбину”, Гвозден Љ. Оташевић, предња корица

Неколико година по повратку славне Српске војске у Отаџбину, свештеници цркве Светог Вазнесења у Чачку побројали су и пописали ко се све није вратио, те објавили да је рат заувек угасио животе 446 Чачана, официра и каплара, јуришника и позадинца, опанчара или земљоделца.

Погинули су за своју Србију.

Отуда није чудновато да су животописи чак петорице од десет најславнијих Чачана свих времена обележени Првим светским ратом. Предводи их војвода Степа Степановић (Кумодраж 1856 – Чачак 1929), војсковођа који је у ратовима за ослобођење и уједињење командовао Другом српском армијом, победник са Једрена, Цера и Доброг Поља.

Војводи уз раме маршира Драгутин Гавриловић (Чачак 1882 – Београд 1945), пуковник, херој одбране Београда и јунак српског народа. Седмог октобра 1915. око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеница” издао заповест која припада вечитим тренуцима српске историје: „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!”

Уз њих је генерал Ђорђе Михаиловић (Чачак 1856 – Крагујевац 1925), командант Шумадијске дивизије првог позива у Првом балканском рату. Резервни наредник Будимир Давидовић (Горачићи 1890 – Чачак 1980) у Отаџбину се вратио са 70 љутих рана и би овенчан Златним војничким Орденом Карађорђеве звезде са мачевима и француском Ратном медаљом за заслуге на Солунском фронту.

Солунски фронт 1918, јуриш српске коњице (задња корица књиге)

А највећи песник нашегa краја, Владислав Петковић Дис (Заблаће 1880 – Јонско море 1917) утопио се 30. маја у шест сати ујутро, после напада аустроугарске подморнице У – 4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија”, 46 миља југоисточно од рта Санта Марија ди Леука. Кобне ноћи Дис није спавао. Мучен црним слутњама, више пута излазио је из кабине на палубу, одакле је гледао беличаст траг торпеда у модрој води и чекао последњи чамац у који је требало да ускочи. Али, за њега више није било времена јер је брод, путујући на дно Јонског мора, начинио вртлог који их је све повукао. Француски морнари касније су пронашли Дисово тело, у оделу наочаре и ситнину, једну драхму и педесет лепти.

Данашњи Чачак и његови становници захвални су прецима за све што су дали српскоме роду. Као малено уздарје свим мештанима који су положили животе за слободу и уједињење Отаџбине, настаје ова повесница, донекле несвакидашња по својему склопу.

У њеном првом делу објављујемо фототипско издање једне књижице које скоро више да нема у нашем народу. То је „Споменица јунацима изгинулим и помрлим у ратовима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918. из Чачка и чачанске црквене општине”, чији су аутори протојереји Сретен Ј. Михаиловић и Милан П. Гавриловић из Чачка. Објављена је овде 1922. године, из штампарије Стевана Матића, и садржи кратак опис страдања 446 наших мученика, укорак са подацима који су тада били доступни.

Дубоко сам захвалан владици жичком, нашем земљаку господину Јустину Стефановићу, што је дао благослов за објављивање тог списа и тиме сачинио своје приступно слово, сведочећи и на тај начин да је Српска православна црква увек делила судбину свог народа. Благодарим преосвећеноме и због тога што ће на овај начин један стари, многима драгоцен црквени спис, доживети ново издање и тиме продужити свој век међу читаоцима.

Други део књиге обухвата два записа из Чачка и Гуче, с почетка Великог рата, један историографски који је настао на основу истраживања др Богдана Трифуновића, други документаристички из пера славног српског комедиографа Бранислава Нушића, којег је приредила Милица Баковић. Трећи део ове повеснице јесу приповести о јунацима и збитијима из ратова за ослобођење и уједињење Србије, које је у „Политици”, од 2014. до 2018. објавио дописник овог листа из Чачка, Гвозден Оташевић. То су белези првотно сачињени из пера књижевника чачанског краја, Антонија Ђурића, Радоја Јанковића, др Богдана Трифуновића, Радована М. Маринковића, Јовише Славковића, Миломирке Аџић и Гвоздена Оташевића, или су посвећени чачанским ратницима, као приповетке Милана Шантића.

 

Издавачи књиге су Народни музеј у Чачку и Удружење медија и медијских радника (УММР)

Књига је настала по замисли Гвозденa Николића, власника „Гласа западне Србије” и Гвоздена Оташевића који су најпре били наумили да је штампају о свом трошку, али сам проценио да је то подухват који заслужује пажњу читавог града, па су задужење око издавања преузели Народни музеј у Чачку и Удружење медија и медијских радника на чијем је челу Гвозден Николић.

Нека ово сећање на јунаке, на 100 година од свршетка ратне епопеје, буде мали учин данашњих Чачана за добробит наше Србије, за чување сећања и светиња, за славу оних којих више нема а обележили су наше трајање.

Сва величина њихове борбе, жртве и победе стала је у стихове Владимира Станимировића, уклесане на споменику минулих војника и официра Дринске дивизије у селу Агиос Матеос на Крфу. Душа затрепери увек кад их се сетим: „На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи. Поручите нашој деци: нећемо им никад стићи. Поздравите Oтаџбину, пољубите родну груду. Спомен борбе за Слободу, нека ове хумке буду.”

Слава српским јунацима, нека им је лака земља.

У Чачку, лета 2018.

Милун Тодоровић

градоначелник”

Књига је добила благослов Епископа жичког Јустина

На челу редакционог одбора за издавање књиге „Поздравите отаџбину” био је професор Економског факултета у Београду, др Ђорђе Ђукић, председник Одбора за стратешка питања града Чачка. Штампање су финансијски омогућили Градска управа Чачка и Милена и Драгослав Оташевић. Ликовно графичку обраду прворазредно је извео Миленко Савовић, улупудс „Артера” из Чачка, а штампар је „Графичар” из Ужица.

Ово је, иначе, шеста књига Гвоздена Оташевића. До сада објавио два документаристичка романа из последњег рата, „Нерон из Цветне улице” („Литопапир”, Чачак, 1995) и „Олга Николић” (Српски четнички покрет, Београд, 2008), заједно са Милованом Вуловићем монографију „Желе” („Јуреш”, Чачак, 1999), збирку репортажа „Гуча у тајним америчким депешама” (Народна библиотека општине Лучани у Гучи, 2016), и збирку докумената „Шта је ЦИА тражила у Чачку” (ЛИО, Горњи Милановац, 2017).

ГЗС













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (3)

  • Milenko Savović      | 16.Sep 2018.22:17 h

    Zahvaljujem na komplimentu za moj skromni doprinos ovom važnom izdanju.
  • Djordje      | 16.Sep 2018.19:45 h

    Kako doci do knjige tj.gde je kupiti?
  • Biblioteka opstine Lucani- Guca      | 15.Sep 2018.11:00 h

    Cestitke svima,autoru uredniku i izdavacu.Veoma vredna knjiga!



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 60.769.119 посета
    Тренутно на сајту: 48 посетилац(a)