у целости да их продају за потребе сахрањивања. Из тог разлога мештани овог ивањичког села већ годинама уназад или папрено плаћају гробна места на рубовима овог гробља или су принуђени да их формирају тамо где не би требала бити. Било је случајева да су породице за гробна места морале платити и по више стотина евра.

Тако је у последње две деценије Осоница добила више гробаља која уопште нису регистрована, док је централно почело да зараста у шибље, коров и друго растиње, јер о њему не брину чак ни многи потомци овде сахрањених предака. Најчешће га посећују једном годишње, за зимске задушнице.

Месна заједница нема новца да купи суседне парцеле, комунално предузеће „Ивањица“ нема никакву надлежност за то, а општина очито за стање на терену не зна јер од ње нико и не тражи да помогне у решењу овог великог проблема. Због тога се мештани Осонице сналазе како знају и умеју.

Нерешен проблем, међу становницима годинама изазива сумњу у то колико су границе парцеле гробља на терену истоветне са онима којима располаже катастар непокретности. Велики број њих сматра да поједини власници суседних парцела веома скупо наплаћују гробна места иако то замљиште припада садашњем гробљу.

- Нажалост нико не пита за цену када га задеси тако нешто. Морао сам да издвојим преко 600 евра за два гробна места, нисам имао где да сахраним родитеље а чуо сам да су људи и горе пролазили - каже један од мештана овог села.
На званичном порталу службе за катастар непокретности „Геосрбија“, јасно се види да са северне и источне стране гробља има још прилично места до суседних парцела, те да ниједно, продато по тврдњи мештана не улази у приватне парцеле. Од последњих гробова до међа са суседним ливадама има простора у ширини од 2 до 10 метара.

Колико су поуздане границе парцела на порталу „геосрбија“ са границама на картама у катастру и самом терену, питали смо надлежне. Речено нам је да подаци објављени на њиховом сајту нису потпуно тачни.

Покушали смо да контактирамо власнике суседних „спорних“ парцела (2391 и 2392) како бисмо чули њихов став и мишљење о овом условно речено проблему, међутим у томе нисмо успели.

Мештани са којима смо разговарали кажу да ће у наредном периоду у сарадњи са црквеном општином Луке прикупити новац и ангажовати геометра који ће на терену показати право стање ствари и поставити видне међе. Уколико се кажу испостави да је неко злоупотребио земљиште које припада гробљу, продајући га као туђе, мораће да одговара пред надлежним институцијама.

Централно сеоско гробље старо је неколико стотина година, а катастарска парцела број 2399, површине 19,82 ара на коме се налази, власништво је Српске православне црквене општине Луке, којој припада и осоничка помесна црква.

Да би гробље препуно корова, стабала и другог растиња колико толико довели у ред, група мештана је претходних дана организовала акцију његовог чишћења. Квалитетније дрво завршиће у ћумурани, док ће сакупљени коров бити дислоциран и спаљен.

Извор: Блиц, Б. Бојовић