У летњим, данима када буја вегетација, карактеришу га ниске врендости алергеног полена, а посебно амброзије.
Полен амброзије је један од најјачих познатих алергена који се веома тешко сузбија. Најделотворнији приступ њеном сузбијању укључује механичке, агротехничке и хемијске мере. Полен се везује за загађујуће материје, за чађи у ваздуху и тада је клиничка слика у урбаним, индустријским срединама још тежа за људе који пате од алергија. Микро клима Златибора је специфична са честим кишама које спирају све нечистоће из ваздуха, па и алергени полен.
„Златибор је специфичан по јако малим вредностима алергеног полена амброзије. Од свих 24 које пратимо амброзија има 52 протеинске материје у себи и изазива веома бурне реакције код особа које пате од алергија. То је период када највише, што медији што суграђани, питају каква је то ситуација да би се из војвођанских градова, који су црна тачка што се тиче овог корова, преместе и буду мање изложени јер није свеједно да ли је неко изложен 50-60 дана преко граничним вредностима овог полена или је изложен 3,4 до 10 највише. Успут није свеједно да ли су те вредности 30 поленових зрна у једном дану или 800 колико бележи Суботица и још неки градови Војводине, а кажемо да је гранична вредност 15“, каже Мирјана Митровић-координатор мониторинга алергеног полена из Агенције за заштиту животне средине.
Златибор идеална планина, фото: РИНА
Вредности концентрације полена амброзије у ваздуху мере се на висини од 15м изнад површине тла. Мерење се обавља радијусом који покрива пречник од 50км и даје адекватне резултате. Највећа дневна концентрација на Златибору је била 134 поленова зрна док су те вредности у Београду 630, а у Војводини много више па прелазе и 1000 поленових зрна. Овакво стање се бележи и преко 90 дана, а на Златибору свега 30.
„Из тог разлога и странци и домаћи гости јако су заинтересовани како за Златибор тако и за друге туристичке дестинације као што су бање које нажалост немају мерења али мислим да ће у догледној будућности просто морати туристима такву информацију да пруже“, додаје Мирјана Митровић.
Сви подаци што се тиче Златибора говоре у прилог овој планини и очекивања су да ће тако и остати. Ипак, без обзира на добру климу мора се водити рачуна о томе да се на терену амброзија не рашири. У принципу, овој биљци не одговара већа надморска висина, нема је на преко 600-700 м, што не значи да инвазивни коров неће наћи неке механизме како би се развио и у таквим срединама. Због тога из Агенције апелују на надлежне службе да се обрати пажња у наредном периоду на стање на терену ради правовременог реаговања.
ГЗС / Златибор Прес, Данка Миловановић
