Салата и слатко преко седам мора 



 


Салата и слатко преко седам мора
27.03.2014. 08:44 | 0 коментар(а)



Чачак – Цане Јовановић (51) је ономад, током 19. Међународног саветовања о биотехнологији на Агрономском факултету у Чачку,

професорима пољопривреде из балканских државица нудио да пробају његов сок од парадајза, не страхујући за оцену. Сок без конзерванса, и с веком од две године.

- Колико ми је познато, данас сам једини произвођач у Србији који сок добија цеђењем свежих плодова парадајза, док други за то користе концентрат овог поврћа – каже за „Политику” Јовановић, власник предузећа „Поло” из Чачка.

Он је био једини прерађивач воћа и поврћа који је позван на ово саветовање са својом робом, и са задатком да стане пред строги суд људи од науке. Дванаест година бави се конзервисањем и већ је са својом робом стигао до далеких земаља.

- Лане сам извезао 20 тона у Аустралију, недавно један камион у Македонију, а ових дана товаримо седам тона салата, џемова и слатког за купца из Шведске. То је наш човек из Скандинавије који, поред моје робе, узима и кисели купус из Кукића код Чачка, пакован у вакуум кесе, јер има одличну прођу у шведским трговинским ланцима.

Јовановић води посао у који су укључени још и његов брат Дане и ортак Драган Милошевић, и десеторо радника. У Прислоници под Вујном имају сушару и две линије за прераду укупно 30 врста воћа и поврћа: од цвекле, краставаца и парадајза, до купина, шумских јагода и кајсија, од чега праве туршије, салате, џемове, мармеладе и слатко. И кечап и сок од парадајза.

- Имамо уговорену кооперацију са пољопривредницима којима обезбеђујемо семе, сав други материјал, и опрему за наводњавање. Користимо само свеже плодове и то се показало као одличан рецепт. Оно што произвођачи данас уберу ми исте вечери откупимо а већ следећег дана је у тегли. То објашњава због чега радна сезона у предузећу траје од јуна до новембра.

У „Полу” се годишње преради 500 тона свежег воћа и поврћа, вредност целокупне производње је 60 милиона динара, и у сваком од претходних лета забележена је бар мала добит.

Али и овај посао, за невољу, има наличје:

- Државна предузећа и установе су велики купци ових артикала путем јавних набавки, али на њима углавном пролази само увозна роба. Просто не могу да верујем колико људи који спроводе набавке запостављају домаће производе, као да не схватају да тиме све нас заједно, Србију као друштво, потцењују и доводе у још тежи положај.

Цане Јовановић сведочи да је на тржишту постала све чешћа варка са робним маркама у асортиману хране.

- Велики произвођачи и трговински ланци у Србији на тржиште износе разне артикле који су обележени и рекламирани у јавности као српска робна марка, или као заштићена марка тог ланца такође представљена као српска. А уствари, то је поврће које расте, бере се, прерађује и пуни у Македонији, дакле нема везе са нашим произвођачима. Додуше, истинско порекло те робе уписано је на етикети, али толико ситним словима да се не дају читати.

Г. Оташевић

Глас западне Србије







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 100.123.709 посета
Тренутно на сајту: 108 посетилац(a)