рећи за мост до ње на Ибру који је однет у поплавама пре две године и једини прелаз до историјских утврда сада је имрповизована склела којом управља мештанка Милева Луковић, преноси РИНА.
Њена кућа налази се у селу Јовово смештеном у непосредној близини трвђаве Маглич, али кад река набуја ни она не жели да разикује живот веслајући преко дивљих вирова и преко зиме живи у Краљеву.
"Од како је мост срушен, ситуација је заиста претешка. Ибар је непредвидива река, зато управљам скелом само током пролећних и летњих месеци. Мука вас натера на оно што никад и не бисте помислили да ћете радити. У скелу може стати неколико људи у зависности од килаже да се не преврне", започиње причу ова храбра жена за РИНУ.
Фото: РИНА
Са њом је увек и партнер Јово који је инвалид. Њему је пут до куће на Магличу још тежи, јер након што сиђе са скеле мора на штакама да иде до куће.
"Живот без прилаза и моста је никакав. Замислите када намирнице морате да носите на рукама у чамцу који је нестабилан како би прешли преко реке, па чак и грађевински материјал. Не дај Боже да неком затреба лекарска помоћ, морали би да иду около пет километара како би некоме спасили живот. Оно чега се ми највише плашимо је што на овом камењару има превише змија и питање је тренутка када ће некога ујести а замислите да тако некога које је отрован превозите у чамцу", рекао је Јово.
Мост на Ибру је постојао у виду сајли, металних стубова и железничких шина и користио се преко 15 година. Пре две године када је Ибар нарастао, однео га је и одсекао трвђаву од магистрале. Тврђава Маглич један је од најзначајних културно-историјских споменика у Србији, изграђена у 13. веку. Његову градњу започео је краљ Урош како би од непријатеља спасио манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане. У народу је позната као Долина векова и Јеринин град и има огроман туристички потенцијал, који сада у недостатку адекватног прелаза не може ни да се развија. Милева је та коју посетиоци зову у нади да ће им изаћи у сусрет и превести их преко Ибра како би видели Мгалич. До сада је превезла на стотине ентузиајста које ништа не може спречити да обиђу ову средњовековну тврђаву, али туриста би било много више да је сам превоз до ње лакши.
"У зависности од броја људи који жели да пређе, морам и по неколико пута дневно да их возим, а касније договоримо време повратка и ја их чекам. Туристима није важно колики је водостај Ибра, много пута не може да се пређе зато што је плитак, а када су кишни дани сва вода са околних планина се слива, па људи слегнутих рамена окрену се и оду јер неће да угрожавају себи живот", рекла је Милева Луковић.
Ова способна жена одлучила је да себи бар мало олакша и да се не враћа неколико пута по туристе како би их превезла на другу страну Ибра. Сада покушава да оспособи стару скелу у коју ће моћи да стане око 50 упутника, а протеклих дана ју је реновирала о соспственом трошку. Планира да је постави на реку и повеже са сајлом коју су донирали људи са Копаоника.
Ипак, једино трајно решење за Милеву, њеног мужа инвалида, али и за стотине туриста јесте поновно стављање моста у функцију. Тада би живнули мештани, али и ова фантастична локација која је сада ускраћена за велики број посетилаца.
ГЗС / РИНА
