Фудбал и дуње могу заједно 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Фудбал и дуње могу заједно
Trenutno na sajtu: 477       |       Podeli:
23.04.2020 | 0 коментар(а)



Чачак - Некадашња узданица фудбалског клуба "Борац" из Чачка Мирко Радовановић данас тече своју паралелну каријеру: гаји 2.000 стабала
Фото: ГЗС

дуња на устаничком Љубићу, у свом завичају, и постепено гради фудбалску каријеру, у улози тренера.

"Имам око 2.000 стабала дуња, и дестилерију која даје врхунски производ, ракију дуњевачу. Наставићу тим путем, али и борити се да одржим своје име у тренерском свету" - каже за Глас западне Србије Мирко Радовановић.

Мирко Радовановић, фото: приватна архива

Сваког дана посвећен је својој дестилерији, и сваког јутра се окреће фудбалском послу, где има своје место. Фудбалске кораке направио је у Чачанском Борцу, где је како каже, прошао кроз све селекције, са капитенском траком.

"Био је то јако леп период када је Борчева омладинска школа важила за једну од водећих у Србији, након омладинске школе, тј. као омладинац прикључен сам првом тиму, али после три године проведене нисам добио праву шансу. Пут ме је одвео на другу страну, Млади радник Пожаревац, Младост Лучани, Раднички Крагујевац. Посебан клуб где сам стекао пуну афирмацију и одиграо две сезоне за незаборав је Жељезничар из Сарајева, на чијем челу је био Осим Амар, син легендарног Ивице Осима. Добио сам праву шансу и афирмисао се као играч али и сазрелио као човек. Пут ме после Сарајева водио у  Словачку у Тренчин један супер организовани клуб. Након тога била је епизода кратка у Финској, па повратак у Србију (Ф. К. Смедерево)" - присећа се Мирко и додаје да је избор најбољих страних играча у протеклих 10 година велика част.

Фото: Принт Скрин

"Дан данас када одем у Сарајево људи те дочекају раширених руку. Битније од свега ми је, да те неко цени као човека. Заиста људи тамо воле фудбал на специфичан начин, велика је љубав према клубу".

Иначе, радећи као тренер у родном граду, Мирко кроз смех каже: "Полако стасавам, едукујем се" и наглашава да у граду на Морави има пуно талентоване деце.

"Са неким младим играчима радио сам индивидуално, доста им се посвећујем и већ стасавају као играчи у Војводини, Чукаричком, Партизану, чланови су репрезентације Србије. Прокопијевић Матеја, Пауновић Урош, Милошевић Јован, Чутовић Илија, Обрадовић Саша, Богдан Костић и остали" - набраја Радовановић.

Мирко са дечацима које тренира, фото: приватна архива

Упитан какви су планови за даље тренер каже:

"Планови су везани за константно усавршавање, и увођење полако у сениорски професионални фудбал. До тада само рад и рад на себи и стицање искуства.".

ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


fudbal dunje mirko trener cacak

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.804.945 посета
Тренутно на сајту: 476 посетилац(a)