Височка бања - изузетно термално богатство код Ариља 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio             

 
Височка бања - изузетно термално богатство код Ариља
Trenutno na sajtu: 462       |       Podeli:
24.10.2020 | 0 коментар(а)



Ариље – Протичући кроз атар села Висока, на најчистијој реци у Србији, Великом Рзаву појављују



се бројни термални извори минералне воде, на 600 метара надморске висине. Због потврђеног благотворног дејства на људско здравље овај локалитет познат је и као Височка бања, а мештани са колена на колено преносе причу о настану базена управо на овом подручју, преноси агенција РИНА.

Лековита вода избија из подземног језера, Фото: РИНА

„Бања постоји сигурно око осам векова, а ова вода као лек корсити се дуже од 100 година. Међутим, први базени настали су 1948. године, када је један Ивањичанин на санкама довео своју жену на обале Рзава, коју су претукли Немци и није могла да хода. Након петнаест дана коришћења ове воде и купања у њој, она је како су тада причали, пешке се вратила у своје село. У знак захвалности тај Ивањичанин, како је био имућнији, у Височком кањону први је подигао бањске базене“, рекао је за РИНУ, Драгослав Ковачевић из Ариља који је био један од иницијатора за уређење Височке бање.

Драгослав Ковачевић поред бањских базена направљених 1948. године, фото: РИНА

До овог лековитог места, скривеног међу стенама, може се доћи једино пешке уском стазицом која води кроз живописне крајолике Великог Рзава. Захвљајући управо вредним Ариљцима ова бања није препуштена забораву и пропадању, па се врло често организују радне акције, како би базени били заштићени од плављења.

„Вода има константну темперауту од 24 степена, па се у њој људи и зими купају. Од давнина је позната да лечи реуму, срчане проблеме, нервна, кожна и очна обољења. Многи су овде дошли болесни, а отишли здрави и тај добар глас се јако брзо прочује код народа. Иако није толико позната у Србији, преко лета овде је пуно посетилаца, долазе људио из Ариља, Пожеге, Ивањице, али има пуно и Београђана“, каже Драгослав.

Иако поседује изузетан туристички потенцијал, Височка бања још увек је недовољно искоришћена. Располаже са око 30 лежајева у приватном смештају,тако да бројни гости се овде не задржавају, већ само овуда пролазе. Ипак, ово лето било је другачије, јер су многи управо у овом делу ариљског раја потражили спас од корона вируса.

Бања стара скоро осам векова, фото: РИНА

„Ресторан у близини Височке бање држим већ десет година и никад није било посла као овог августа. Велики број људи посетио је село Висока, као и бању. Већина њих пробала је и најукуснију рибу, која се може јести само овде. Сви знамо да је Велики Рзав најчистија река у Србији, самим тим и риба из ње има посебан укус. У викендицама које се налазе у близини ресторана, по први пут се тражило место више. Било би добро да се овакав тренд посете Височкој бањи настави и следећег лета, кад прође корона“, каже кроз осмех Милан Милојевић Јаро, мештанин села Висока.

Нетакнута природа, фото: РИНА

Извори термалне воде у Височкој бањи истичу из подземног језера и под сопстевним притиском проналазе отворе у стенама где је најмањи отпор, а то је најнижа тачка у кањону Рзава. Истичући из језера меша се са речном водом и хлади се.

Захвљајући мештанима бања спасена од пропадања, Фото: РИНА

Овакав тип кањонских извора је прави термални раритет и једини је ове врсте у Србији и бившој Југславији. Посебно су ретке висеће терме, извори у стенама, изнад корита реке.

Прилог емитован у емисији "Јутро" Прве телевизије:

РИНА / ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


ARILJE VISOCKA BANJA VODA TERMALNI IZVORI

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.837.283 посета
Тренутно на сајту: 461 посетилац(a)