На Конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката из области заштите, очувања, и управљања непокретним културним наслеђем у 2018. години, Завод за заштиту споменика културе Краљево добио је средства у износу од 3,3 милиона динара за санацију кровних површина цркве Преображења, са постављањем адекватне хидроизолације.
В. д. директора Завода за заштиту споменика културе Краљево, Иван Милуновић
Вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе Краљево, Иван Милуновић навео је да се овде ради о класичној средњовековној архитектури првог рашког стила и да су реконструкције рађене у две етапе и то у 16. и 19. веку. Међутим да је манастир рађен од сиге која је као материјал доста порозан тако да влага и зуб времена учино своје.
Циљ пројекта је остваривње потпуних услова за адекватну презентацију верницима, посетиоцима и туристима.
Председник општине Ивањица Зоран Лазовић захвалио се министарству које је имало слуха да у низу пројеката помогне донацијом ово културно добро.
„Ово је веома важан манастир, грађен је у време Немањића исто када и манастир Студеница. Постоји велика шанса да изградњом пута Придворица-Девићи у дужини од 8,3 километра добијемо могућност да ово буде и туристичка дестинација многих”, рекао је Лазовић.
Председник општине Ивањица Зоран Лазовић
Манастир Светог Преображења Господњег у Придворици још у XII веку подиже блиски сарадник великог жупана Стефана Немање – у време градње Богородице студеничке.
Ова црква је прототип цркве светих апостола у Пећкој патријаршији, што говори да је старија и од Жиче и од Пећке патријаршије. У недоумици како ће зидати патријаршију, Свети Арсеније Сремац, наследник Светог Саве, рече: „Зидаћемо као у Придворици”.
Смештена је у горњем току реке Студенице, на њеној левој обали, 28 километара од Ивањице. Народна предања говоре да је грађена у исто време као и Студеница, а да је ктитор непознати дворјанин Стефана Немање. Припада рашкој стилској групи, а посвећена је Преображењу Господњем. Придворица је подигнута уз важан средњевековни пут који је спајао ибарску с моравичком котлином, односно две средњевековне жупе назване по речним сливовима Ибра и Мораве. Северно од цркве у обали пута, а делимично и испод асфалта разазнају се остаци манастирских објеката. Црква је у целости од сиге, једнобродна, а на истоку се завршава пространом полукружном апсидом. На западној страни налази се припрата зидана у исто време са главним делом цркве. Под цркве је израђен од камених плоча, делимично од мермерних надгробних споменика.
Упркос уништавањима, његове архитектонске одлике сврставају га у најлепше примерке српске средњевековне архитектуре, а до данас неоткривена историја о његовом ктитору додаје му дозу тајанствености, довољну да заинтересује сваког. Иако је без натписа, фресака, записа и других позданих археолошких података, није остала изван токова озбиљног истраживања српске средњевековне уметности, тако да је Придворица, добила одређено место у модерним историографијама о старом српском градитељству.
Проглашењем региона планине Голије Парком природе, манастир Придворица и његова околина су ушли у састав Резервата биосфере, који тако добија на значају на више начина, па и за развој туризма. Ова чињеница даје манастиру шансу за потпуно нови живот, а то се може видети према све већем броју људи који посећују овај манастир, а становници околине окупљају се приликом значајнијих црквених празника. Највише их је за манастирску славу Свето Преображење Господње у августу.
Манастир Придворица је 2000. године добио нов иконостас, чији је ктитор приватни столар Ђорђе Антонијевић, 2001. године добија нови звоник чији су ктитори општина Ивањица и предузећа из тог града. Године 2004. уведена је електрична струја у цркву и олакшан живот свештеника и верника. Црквена имовина враћена је Придворици 2005. и 2006. године, чиме је знатно ојачан положај цркве и обезбеђен њен опстанак. Црквена општина придворичка 2007. године, одлуком Епископа жичког Г. Христозома, преименована је у манастир Придворица.
Придворица се издваја од осталих српских светиња, по томе што се у њој налази велики бели иконостас, који увек задиви посетиоце овог манастира. Такође, један је од ретких манастира који има свој грб, а он се налази на горњој страни пода у самом манастиру.
Протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић старешина цркве у Придворици
Црква је за непокретно културно добро од стране Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије, проглашена 10. јула 1954. године, а за споменик културе од великог значаја, 1983.
Протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић иако пензионер својски се труди да овај манастир сачува од даљег пропадања.
„Манастир Придворица је био скоро две године без свештеника и старешине цркве. Све је било зарасло у коров, 2013. и 2014. сам успео мало да упристојим, а још ћемо са челницима Завода се договорити како ћемо санирати спољашност цркве, да ли ће се малтерисати или премазивати како сига не би примала воду”, каже Маринковић.
ГЗС/Инфо лига
