јавног информисања у Републици Србији, коју спроводи Кабинет председнице Владе Републике Србије, наводи се на сајту Владе РС.

Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, истакао је на овом скупу да је очекивани рок за усвајање нове медијске стратегије друга половина априла.

Он је пренео да ће јавна расправа о том документу трајати до 1. марта, после чега ће бити формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи и о томе шта је од предлога и сугестија прихваћено, а шта одбачено.

После тога долази до уобличавања самог документа и слања ресорним министарствима која ће дати своје примедбе. Стратегија ће потом бити упућена Влади на усвајање пошто не постоји обавеза да је усваја Скупштина Србије, изјавио је Стојановић који је председник Радне групе за израду медијске стратегије.

Према његовим речима, нова медијска стратегија се разликује од претходног стратешког документа пре свега у првом и петом циљу.

Први циљ се односи на положај новинара и њихову заштиту, а последњи циљ у документу је усмерен на медијску писменост и дигиталне компетенције. То је нешто што је у претходном стратешком документу било само у назнакама, подвукао је Стојановић.

Он је додао да се код остала три циља медијске стратегије углавном ради на побољшању законских одредби које су раније остале недефинисане и код којих су у пракси уочени пропусти.

ПРОУНС: Неприхватљиво наметање једне  саморегулације

Председник Професионалних удружења новинара Србије Зоран Величковић сматра да је не прихватљиво да се савет за штампу намеће као једно саморегулаторно тело назвавиши то дискриминацијом.

"Апсолутно подржавамо даље јачање саморегулаторних тела али никако нисмо сагласни да то буде само савет за штампу. Одлуке комисије за жалбу  савета за штампу могу да се односе на медије који признају надлежност тог саморегулаторног тела, кроз своје одлуке комисије за жалбе да наше медије окарактеришу као медије који крше кодекс понашања да их елиминишу из пројекта суфинансирања", рекао је Величковић.

Председница Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић рекла је да то удружење има неколико примедби на садржину Нацрта медијске стратегије, а пре свега је против тога да тај документ омогући да медији цивилног сектора буду у повлашћеном положају.

Такође смо против тога да постоји само једно саморегулаторно тело, посебно за електронске медије. Не слажемо се и са тим да се не виде донатори медија цивилног сектора. Сматрамо да транспарентност мора да важи за све, нагласила је Иванковић.

Представник Удружења радио станица Србије (РАБ) Никола Панић рекао је да представници РАБ-а сматрају да држава не треба поново да улази у медије и да нова медијска стратегија не треба да предвиди формирање регионалних јавних сервиса.

Мишљења смо и да постоји доста проблема у вези са медијима на интернету и тражимо да буду равноправни са осталим медијима, посебно када се ради о финансирању, изјавио је Панић.

Представник Удружења новинара Србије Нино Брајовић пренео је став тог удружења да би медијском стратегијом требало омогућити да Тањуг опстане јер се ради о медијској кући која има добро место на тржишту и опстаје без буџетског финансирања плата.

Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа рекла је да је веома важно то што је у медијску стратегију ушао социјални дијалог, јер је Србија једина земља у којој не постоји послодавачка организација која треба да координира потписивањем гранског колективног уговора који ће штитити права новинара и свих запослених у медијској делатности.

Она је пренела да је став Синдиката новинара да држава може да задржи власништво у дневним листовима Политика и Вечерње новости, а да треба да се пронађе законско решење да Тањуг опстане.

УММР