Савет за безбедност хране, а ускоро се очекује и дуго најављивани почетак рада Националне референтне лабораторије.

И поред тога, међутим, стручњаци упозоравају како је потребно много тога да се уради, јер је сам Закон о безбедности хране, још из 2009. године, препун недостатака, а с временом су строга правила која су важила мењана у складу са увозницима и домаћим произвођачима, којима је на првом месту био профит, а не квалитет и безбедност.

Како кажу у Министарству пољопривреде, упркос досадашњим законским обавезама, предвиђена стручна тела до сада нису формирана како би систем безбедности хране био у потпуности функционалан и заокружен. Крајем прошле године, формирана је Радна група која ће створити Савет за безбедност хране.

"Бавиће се, на националном нивоу, проценом ризика и утврђивањем стандарда безбедности хране у Србији", истичу у ресорном министарству. - Циљ је да ову изузетно важну област препустимо нашим најеминентнијим научницима, који су чланови Европске агенције за безбедност хране и других признатих међународних организација у овој области. Оквирни рок за формирање Савета јесте април ове године. Намера је била да формирањем Савета грађани у исто време добију додатну сигурност у погледу здравствене исправности хране.

Сам процес оснивања Савета, кажу у Министарству пољопривреде, није директно повезан с почетком рада Националне референтне лабораторије.

"Интензивно се ради и на пољу Националне лабораторије", објашњавају у Министарству. - Посебна радна група ће у кратком року донети Акциони план за успостављање система независне контроле сировог млека.

Проф. др Драгољуб Цветковић, са новосадског Технолошког факултета, објашњава како су овај савет и лабораторија изузетно значајни, јер се њима, практично, заокружује комплетан систем контроле хране.

"Овакав савет већ имају све земље ЕУ и он је нека врста врховног ауторитета у овој области", јасан је Цветковић. - Главни задатак савета, по мом мишљењу, требало би да буде да упозори, предупреди и да едукује, односно, да се захваљујући њиховим упозорењима, предупреде ситуације као што је, пре пар година, била она са повећаним нивоом афлатоксина...

И Маријан Ристичевић, председник скупштинског Одбора за пољопривреду, наводи да би планска документа када је реч о безбедности хране требало већ да постоје.

"Њих, нажалост, и даље нема", истиче Ристичевић. - Има доста застарелих правилника који се примењују, а могу да угрозе здравље људи и производњу. Тема безбедности хране је широка и подложна разним увозничким и произвођачким интересима, а интерес треба да буде здравље становништва, животиња и биљака.

Како прича Ристичевић, један од проблема јесте и то што су стручњаци често у вези са компанијама које се баве производњом или увозом хране. На њиховим платним списковима су, а некад је то и тешко доказиво.

Укључене и организације потрошача

До сада смо имали два састанка, а сви су имали задатак да дају предлоге шта и како треба да се ради, рекао нам је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

"Да би се основала Агенција за безбедност хране, потребно је доста пара", каже Паповић. - Права анализа ризика одређене врсте производа биће прво конкретно што ће да се уради. Тражићемо и обавезне извештаје инспекцијских органа, као што смо недавно радили анализу млека. Резултате ванредне контроле Министарства пољопривреде још нисмо добили, иако су рекли да ће бити готови за дан-два. Инспекције ће морати да достављају извештаје шта раде и какви су резултати тих испитивања. Транспарентност у раду је најбитнија. Код нас инспекције стално испитују неке параметре који не постоје.

Новости