највећи произвођачи у Европи, каже др Иван Глишић са Агрономског факултета у Чачку

Ко од кога увози воће, ко је успешнији у подизању засада и шта се може очекивати на тржишту, једна је од главних тема у региону ове сезоне будући да цене воћа расту.

Хрватски медији преносе да у тој држави воће увелико увозе и да једу шљиве из Србије, Молдавије и Северне Македоније јер су њихове производне површине значајно смањене. Увозе и велике количине суве шљиве – две трећине долази из Чилеа и Србије.

За разлику од Хрватске, чија производња шљива не показује знакове опоравка и раста, суседне земље попут Србије, БиХ, па и Северне Македоније, али и Румуније успешно развијају своју производњу, те осим конзумне шљиве све више пласирају и извозе различите производе на бази овог воћа – од ракије, сушених шљива, компота до пекмеза, додаје се.

– Суседна Србија производи око 500.000 тона шљива, производња у БиХ се креће од 150.000 до 200.000 тона, док је Румунија такође на 500.000 тона – истакао је Мирослав Кускуновић за „Слободну Далмацију”, а преноси Тањуг. Сви подаци показују да је производња воћа у Хрватској у структурним проблемима, који су условљени неинвестирањем у нове технологије, сорте, модерне нове воћњаке.

Шљива је већ годинама најзаступљенија воћна врста у Србији, мада се и површине и приноси такође постепено смањују. Према подацима Републичког завода за статистику у 2018. на највећим површинама у нашој земљи управо расте шљива – на 72.923 хектара или 39,87 одсто укупних површина воћњака.

Јабука је на другом месту (26.658 хектара или 14,57 одсто), а затим следе малина (13,61 одсто) и вишња (10,70 одсто).

Како је за „Политику” рекао др Иван Глишић са Катедре за воћарство и виноградарство Агрономског факултета у Чачку, Србија је значајан произвођач и извозник шљиве, а ова године је и коректнија цена тог воћа.

Објашњава да су пре шест, седам година произвођачи шљиве ценом баш били понижени. Због тога је падало интересовање, произвођачи су запуштали засаде, па чак и крчили, а нови нису подизани.

– Али и том моменту Србија је имала пуно засада, тако да смо сада ову ситуацију, када је цена мало порасла, дочекали са умањеним, али добрим родом. И даље смо у врху европске производње, немамо проблем као Хрвати да тог воћа више нема. Србија и Румунија су највећи произвођачи у Европи – објашњава Глишић за „Политику”. Према његовим речима, интересовање се враћа и за ракијске сорте шљиве, што узрокује коректнију цену овог воћа.

– Надамо се да ће тако и остати јер смо и ми запоставили ово воће претходних година. Произвођач је био у лошој позицији када му је тих година нуђено осам до десет динара по килограму. Треба више да ценимо своју шљиву – истиче Иван Глишић.

ГЗС/ Политика