је председника Савеза економиста Србије Александра Влаховића.

Влаховић је рекао, преноси Танјуг, да су мере које је Влада предузимала биле адекватне, да је монетарна политика садејстовала фискалној политици, да су сачувана радна места и остварен значајан раст БДП. Напоменуо је да се, ипак, поставља питање цене тога пошто је јавни дуг подигнут за пет одсто уз „два велика дефицита од осам и 4,2 одсто, тако да се поставља питање да ли је са мањим новцем могао да се постигне исти резултат да се селективно помагало најсиромашнијима”.

„На почетку кризе сви смо били песимистични и очекивали много дубљи пад, али се показало да су српска економија и њена економска структура битно промењене, пре свега, захваљујући страним инвестицијама”, рекао је Влаховић и напоменуо да се у Србији развија високотехнолошки сектор.

Према његовом мишљењу, украјинска криза ће утицати на пад приведних активности у ЕУ, што ће се десити и код нас, као и да ће високе цене енергената додатно појачати инфлацију. Европска централна банка и ФЕД планирају, сматра Влаховић, да подигну каматне стопе да би смањили инфлацију што ће поскупети кредите и јавне дугове.

„Нема места беспотребном трошењу које би подстицале тражњу”, поручио је он и додао да ћемо сада имати проблем понуде.

Влаховић истиче да је потребна већа штедљивост и да се треба држати плана од три одсто буџетског дефицита у 2022. години.

Политика / ГЗС