и овим занатом бави се од ране младости и тврди да његовоумеће не може да замени ни једна машина. Иако је дубоко загазио у седму деценију, још увеки има сигурну руку и много посла.

Звук чекића који удара у наковањ разлеже се горњомилановачким селом Неваде, Ђорђе Ђорђевић кује више од 60 година, а за ковачки занат определила га је велика невоља.

„Као мали, остаосам без оца и највише ме натерало да будем неки занатлија да бих нештопостигао као остали домаћини”, рекао је Ђорђе Ђорђевић ковач из Невада, крај Горњег Милановца.

Овај човек је изучио још два заната и како каже,посла је увек било и лепо се зарађивало.
У свему што ради, Ђорђе је прецизан, а свој ручни рад пореди са уметношћу, секиракоју он наоштри, прича, може да траје вечно.

Ђорђе је врло вешт и у изради разних заната за којима интересовање ни данас не јењава. Све је у његовом животу било подређено у овом послу,пасу и чланови породице морали томе да се прилагоде.

Супруга Радмила му је увек била велики ослонац, али била је ту и да припомогне када је посао то захтевао.

И дан данас овај занатлија ради, као да је на почетку, једино му је жао каже, што нема наследника у овом послу.

Захваљујући ковачком занату Ђорђе и Радмила отхранили су и одшколовали три сина и направили четири куће и можда им руке јесу биле гараве, али образ и зарада били су чисти.

Прилог емитован у Националном Дневнику Пинк телевизије:

ГЗС