на физичким предиспозицијама ригорозном систему селекције”.
То је основни утисак Чачанина Горана Миловановића (45) који ових летњих и фудбалских дана не пропушта ни минут преноса из Русије. Читав досадашњи живот посветио је фудбалу играјући, као нападач, за Борац из Чачка, ужичку Слободу, Раднички из Крагујевца, немачке клубове Хановер 96 и Дуизбург и кинески Сечуан. Са супругом има троје деце, по професији је магистар менаџмента у спорту и већ дуго бави се менаџерским послом. Ево шта каже у разговору за Глас западне Србије...
Оцените досадашњи ток СП?
ГМ: Посматрајући са статистичког аспекта као и чињенице који су тимови прескочили групну фазу такмичења, евидетно је да су екипе са европског континента у фудбалским елементима испред осталих тимова из света. Јасно се види да је у данашњем фудбалу изузетно велики акценат стављен на тактичку дисциплину и физичку припрему. Такође примећујем да су полуфиналисти СП ригорозно селектирали играче по принципу експлозивне снаге и основне брзине. За мене ово није новост, јер сам слично доживео у Немачкој као играч, а најбоља потврда за моје констатације су екипе полуфиналисти које су се придржавале принципа стратешке селекције фудбалера.
Шта кажу кладионице за завршницу СП?
ГМ: Ко год ме познаје зна да не играм кладионицу, али лично благу предност за освајање титуле дајем победнику из дуела Француска-Белгија.
Кога видите као најбољег играча СП, Мбапеа, Азара, Кејна, Модрића или неког петог?
ГМ: Из вашег питања сте већ сами навели четири фаворита које бих и сам набројао. Свако од њих појединачно има различите квалитете и способности који их одвајају од осталих фудбалера. Лично сам инпресиониран реализаторским способностима Кејна, екстремном брзином Мбапеа и комадантном улогом Модрића и Азара. Ко ће бити најбољи искристалиће се у преосталим утакмицама, имајући у виду да обично најбољи играч СП буде онај чија репрезентација освоји титулу.
Ко је по вама од српских фудбалера био запостављен на СП, и да ли је тим био добро састављен?
ГМ: Сматрам да су запостављени били фудбалери који су освојили титулу светског првака на Новом Зеланду у конкуренцији до 20 година. Пре свега ту мислим на Гаћиновића, Живковића, Немању Максимовића.
Што се тиче састава тима сматрам да није проблем у самом саставу већ проблем лежи у дубини селекције фудбалера о чему сам предходно причао. Уколико у будућности не будемо селектирали фудбалере са високим физичким предиспозицијама, немамо никакве шансе на великим такмичењима. У сваком случају мора се наћи више простора за брзе фудбалере, попут Гаћиновића, Живковића, Јовића, Радоњића и остале који поседују сличне квалитете.
Који су били најзначајнији ваши трансфери, наведите имена играча и клубова?
ГМ: Од тренера Рајевац и Стевановић на месту селектора Гане, а од играча Принц Тејго-Хофехајм, Партизан,Бурсаспор, затим Квадо Азамоа-Удинезе, Јувентус, па Доминик Адија-АЦ Милан, онда Самуел Инком- Базел, Дњепро,Спортинг...
Колико се данас у Европи и свету крећу менаџерске провизије у процентима?
ГМ: Од априла 2014. ФИФА је дала предлог у форми препоруке да тај проценат не буде већи од 3 одсто. Међутим, та препорука је у реалним трансферима изричито ствар договора на релацији клуб-продавац, клуб-купац и играч-агент.
Од када су родитељи постали агенти, да ли то квари посао менаџерима?
ГМ: Са моје тачке гледишта сматрам да родитељ никада не може бити објективан у случају свог детета. И сам сам родитељ мушког детета, Уроша који тренутно игра фудбал за ОФК Београд, али из предходно наведеног нисам менаџер или агент Урошу већ више имам улогту саветника.
Како видите досадашњу каријеру најскупљег чачанског фудбалера свих времена, Лазара Марковића?
ГМ: Иако доста млад фудбалер, променио је велики број клубова чега лично нисам заговорник. Лазара су мало пратиле и повреде али се ради о изузетном потенцијалу са одличним брзинским предиспозицијама и мислим да ће, уколико буде дуже време провео у једном клубу, његова каријера ићи узлазном путањом. Надам се да ће пронаћи средину у којој ће његов раскошни таленат доћи до пуног сјаја.
ГЗС
