sedenja, pati od deformiteta kičmenog stuba, što značajno utiče na njihov dalji rast i razvoj. Koje su to vežbe, šta kažu fizioterapeuti i lekari u Ovčar Banji istraživala je naša ekipa.

„Nakon zagrevanja i istezanja, rade se vežbe jačanja i istezanja leđne muskulature, posle kojih se vrši istezanje skraćenih i jačanje oslabljene muskulature kako bi se izvršila korekcija kičme”, Aleksandar Krstović, fizioterapeut u specijalističkoj ordinaciji „Banja Lek” u Ovčar Banji.

On je naglasio da se kriva kičma vidi najčešće prilikom određenih testova kao što je kada dete stoji i previje se napred, tada se, kako je istakao vidi asimetrija lopatica.

Aleksandar Krstović, fizioterapeut u specijalističkoj ordinaciji „Banja Lek” u Ovčar Banji, foto: 4N Studio

„U većim stepenima se čak vidi da je jedno rame spuštenije. Deca se najčešće javljaju nakon određenih sistematskih pregleda. Pored ovih vežbi, i plivanje je odlično za korekciju krive kičme kod dece”, kazao je fizioterapeut.

Sve je više dece, mladih i odraslih koji se susreću sa problemom deformiteta kičmenog stuba.

„Mi ovde imamo sve generacije onih koji imaju degenerativne promene nastalih zbog deformiteta, zbog skolioza i drugih stanja. U našoj ordinaciji ” u Ovčar Banji koristimo procedure kao uvodne da bi iza toga, posle jednog toplog pakovanja primenili adekvatan način kinezi terapiju kod pacijenata sa tim problemima”, rekao je dr Svetomir Aleksić, ispred Specijalističke ordinacije „Banja Lek” u Ovčar Banji.

dr Svetomir Aleksić, ispred Specijalističke ordinacije „Banja Lek” u Ovčar Banji, foto: 4N Studio

Doktor je poučen dugogodišnjim iskustvom pojasnio zbog čega najčešće dolazi do deformiteta kičmenog stuba.

„Javlja se, zbog neadekvatnog života, takođe zbog neadekvatnog načina ishrane. Deci treba prezentirati, uglavnom, što više povrća, a što manje koncentrovane hrane, a sve je koncentrovana hrana, izuzev voća i povrća. Mališane treba izvesti iz zatvorenog prostora, da budu na suncu . To su znale i govorile naše bake mladima da iznesu dete na sunce da nema krive kosti, a mi danas, na žalost detetu dajemo mobilne telefone. Takođe, savet da u školi torbe deci budu što lakše, do nekih četri kilograma, ne više”, zaključio je dr Aleksić.

Uključenje emitovano u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji: