деце за коју се сумња да су нестала из породилишта - познатијег као  „закон о несталим бебама". У исто време родитељи нестале деце најавили су протест испред Скупштине желећи тако да још једном истакну своје незадовољство садржином овог закона.

Усвајањем овог закона, Србија ће испунити обавезу према Европском суду за људска права, који је 2013. године, у случају „Зорица Јовановић против Србије", поред осталог, наложио држави да успостави маханизам за утврђивање истине и обештећење за родитеље који верују да су њихове бебе нестале након порођаја.

Поред представника три министарства - правде, унутрашњих послова и здравља, Радна група је била састављена и од представника Републичког јавног тужилаштва, Врховног касационог суда, Државног правобранилаштва, као и од представника група родитеља деце за коју постоји сумња да су нестала у породилиштима у Републици Србији.

Комитет министара Савета Европе више пута у току претходних година позивао је Србију да што хитније усвоји закон о несталим бебама и омогући родитељима право на обештећење.

Иначе, родитељи изражавају своје незадовољство, као што су већ више наврата истицали из удружења родитеља, јер сматрају да закон о несталим бебама неће расветлити истину о судбини деце за коју се сумња да су отета из породилишта одмах по рођењу.

По њиховом мишљењу документ има два основна недостатка.

Прво, не пружа адекватне механизме за спровођење истраге која би могла да расветли судбину нестале деце, а друго садржи члан који предвиђа да суд може да донесе решење да није могуће утврдити шта се десило са несталим дететом и у том случају родитељи остварују право на надокнаду штете у висини до 10.000 евра, пише „Данас".

ГЗС/Танјуг/Блиц