Ипак, ова воћка , услед мраза имаће мањи принос од очекиваног, па ће и цена бити знатно већа од оне која је била ранијих година, наводи РИНА.

„Веома ране и позне сорте шљиве имаће и већу цену. Сорта чачанка рана достиже знатно већу цену од сорти попут стенлеја и чачанске лепотице, а уједно је и мање заступљена. Произвођачи који гаје најраније и најпозније сорте постужу вишу цену од оних који су се определили да у својим воћњацима имају стенлеј и чачанску родну. Уједно, мањи род значи и већа потражња”, каже за РИНУ, Небојша Милошевић, научни сарадник чачанског Института за воћарство.

Он подсећа да је цена шљиве годинама варирала и да је једино 2017 године била преко 40 динара што наговештава да то може бити и ове сезоне.

„Берба чачанске лепотице већ је почела, а произвођачима је већ понуђена цена од 40 динара за еxтра квалитет,са пдв та цена је 48 динара”, додаје Милошевић.

 Ове године очекује се мањи род, чачанска рана је сазрелила , а у току је берба чачанске лепотице која има стандардни род. Најбоље ће проћи производјачи раних и позних сорти, чачанске ране и чачанске лепотице као и позних сорти које се могу складиштити.

„Има засада са потенцијалима и до 30 тона по хектару, али је 40 одсто засада који немају родни потенцијал. У наредном периоду треба заснивати засаде свих сорти у зависности од тога шта воћари желе, да ли за свежу употребу или прераду. Воћари не одустају од шљиве и то потврдјује стална потражња за садницама као и све већи број засада тако да Србија има огромне потенцијале када је ова воћка у питању, а верујем и да за произвођаче ове воћке долазе бољи дани“, рекао је Милан Лукић, директор Инстуитута за воћарство у Чачку.

Петра и Дивна, сестре по оцу родиле и ове године, Петра напреднија од сестре по оцу

Сорте створене у чачанском Институту Петра и Дивна чије испитивање квалитета плодова још увек траје,родиле су и ове године.

„Иако у неким засадима шљива уопште није родила, у огледним пољима чачанског Института ове две сорте нису изостале, али су у мањем роду,у односу на прошлу годину. Још увек је рано да се прича о квалитету јер ради се о позним сортама , али оно што је евидентно јесте да ће Петра имати значајно бољи род у односу на Дивну”, рекао је Лукић.

Лукић додаје да Институт ради на истраживању како ових тако и сорте Лана када је реч о најбољим подлогама , локалитетима и растојањима садње како би заснивање засада било успешно. Досадашња истрживања су показала да су позне сорте најпогодније за складиштење у хладњаче јер постижу економски ефекат. Иначе , ове сорте су умерене бујносту које захтевају зимску и летњу резидбу и дају задовољавајуће приносе , 30 килограма по стаблу.

ГЗС/РИНА