Две и по деценије од смрти Обрена Пјевовића 



 

Две и по деценије од смрти Обрена Пјевовића
09.01.2016. 11:29 | 5 коментар(а)



Чачак - На данашњи дан, пре две и по деценије (1991), у порти Цркве Светог Петра и Павла, у Мрчајевцима, сахрањен је ОБРЕН ПЈЕВОВИЋ,



песник и композитор, који је преминуо два дана раније. Свет је угледао 21. јуна 1919. године, у суседној Доњој Горевници, на левој обали Западне Мораве, којој је био несебично посвећен и коју је опевао лепше и памтљивије од свих, који су се одважавали да се гласну њој у част.

Прве стихове написао је још 1933. године. У њих је уткао свеколико народно мукотрпије:

                             Заната ми отац нема,

                             у оку ми суза врела,

                             са чим ће ме школовати 

                             само за љеб мајка прела...

Културно-уметничко друштво „Распевана Шумадија“, у Мрчајевцима, основао је 1957. и био његов уметнички руководилац. Заједно с њим, годинама је походио читаву Србију, али и бројне градове ондашње Југославије... Концерт, у великој дворани београдског Дома синдиката, који је ово друштво приредило 1963. године, дуго је био незабораван културни догађај, којим су се његови организатори поносили. Исте године, у антологији савремених српских песника са села „Орфеј међу шљивама“, Обрен Пјевовић заступљен је песмом „Џенарика“.

Прву плочу, на којој се  налазила култна песма „Са Рудника и Авале“, за коју је написао и текст и музику, снимио је 1960. године...

Телевизијска емисија „Има ли Бога у Мрчајевцима“, емитована 1970. године, за коју је Обрен Пјевовић написао стихове:

                             Спавам, јадна, у дрвени кревет,

                             а мој Миле у Аполо девет,

и музику, узбуркала је, тада, читаву српску и југословенску јавност, а расправе, њом подстакнуте, трајале су, потом, годинама.

Годину дана касније, песму Добрице Ериће „Ја заволех девојку из града“ оплеменио је својом музиком, а њену интерпретацију поверио је земљаку Мирославу Илићу... После две године, ова песма је проглашена – најбољом, Обрен Пјевовић је крунисан титулом најбољег композитора, а Мирослав Илић је био најуспешнији и најслушанији ин-терпретатор народне музике...

Четири деценије свог уметничког рада, Обрен Пјевовић је обележио 1988. године, концертом у великој дворани београдског Дома синдиката. Овом приликом, није било ни једне песме „у којој би се поменуле речи: сузе, плач, бол и слични новокомпоновани украси“. Тада је плакао једино – Обрен Пјевовић, „али од среће и узбуђења што још има публике која долази на пријатно дружење са лепом речи, правом народном музиком и народним певањем“...

Три године касније, на Бадњи дан, у својим Мрчајевцима, утихнуо је – заувек!...

За њим је остао памтљив траг изузетног „дародавца из при-крајка“... Још се чују његове песме: „Помељарка“,“Моравско предвечерје“, „Село моје, завичају мио“, „Пластим суву траву“, „Устала Гина у рану зору“, „Изашла си, драга, из сећања“, „Еј, да ми је“, „Ој, облаче, немој на ораче“, „Ој, Мораво, тија реко“, „Обеси венац о др-нац“... Више их је од стотине... Зачињавају небо над Србијом, која му је, ваздан, била у срцу! Из својих белих грла су нам их приносили број-ни интерпретатори (на десетине их је), међу којима су најпознатији: Мирослав Илић, Добривоје Топаловић, Миланка Баралић, Јанићије Драмићанин, Зоран Гајић, Бранка Шћепановић, Драгољуб Лазаревић, Предраг Цуне Гојковић, Вера Ивковић, Душица Билкић, Гордана Јевтовић, Живан Сарамандић, Машинка Лукић, Боса Овука, Недељко Билкић, Никола Колаковић, Зора Дубљевић, Споменка Аврамовић, Нада Мамула... Све више их је и међу млађима, који се одважавају да им са-чувају свежину и успомене на њиховог творца – Обрена Пјевовића...

У бројним листовима, ревијама и часописима објављивао је песме, међу којима је и антологијска „Џенарика“, у којој је и стих:

                         Буј рујила воћке ме чика,

памтљив, посебан, дубок, а – једноставан!..

Обрен Пјевовић је, иначе, био кадар да уздрма „ону већ уобичајену радио-телевизијско-хумористичку представу о сељаку што се вечно врзма око пијаце и суднице“, али и да посведочи о изузетним вредностима његовог „немогућег језика“. Уз све сељачке послове, које је обављао ревносно, чак и предњачећи у некима (као што је, на при-мер, било кошење), успевао је да негује и своју – посебност. Наиме, не-што посебно били су му и говор и језик. Увек прожети некаквом пла-нинском свежином и жуборењима, што је, заправо, сведочило о само-својности и непоновљивости, да је само – његово!... Он је, и у току о-бичног разговора, често, природно и неосетно, уводио неку нову реч, или ју је, пригодом, и сам стварао! Његова кућа, књиге и песме били су му, увек – душенапој. А о себи је говорио: „Ја ћу бити непореметиви Обрен – до гроба!“... С највише нежности говорио је о природи; „из своје главе и своје Мораве“, узнео је село – песмом: онивљеном и онеб-љеном.!..

Његова кућа у Мрчајевцима била је увек – отворена, све ње-не браве увек су биле – откључане, баш као што је и срце Обреново, ваздан, широм било отворено...

А он је, пре свега, био – песник. И то – необичан. Годинама је писао само за – себе! Гомилао је рукописе; не-ке је, чак, заувек и затурио, изгубио. „Једним необичним и жалосним случајем“, Обрен Пјевовић је „остао заувек без свих хиљада својих страница“. За мало се, тада, говорио је после, због тога, није и – убио! Али је, ипак, наставио да пише стихове за будућу збирку „Живот за плотом“, тј. „о животу с ове стране плота, али и оном другом, правом, који почиње – с друге стране“.

Сасвим посвећен и песништву и музици, Обрен Пјевовић је био жива историја својевременог, и потоњег, сеоског песништва. „У њему је цео развој: од народне песмарице, од Велике народне лире, до модерне лирске песме, од косачко-певачких поклича Шумадији, до оног јединственог шумадијског стиха, из кога је јарко проговорио цео тај крај: Буј рујила воћке ме чика. Ту су, дакле, све жице, од доњих до најгорњих. Разборит, сређен, са жељом да све стави на своје место“... Говорио је Обрен Пјевовић: „Ја сам земљорадник, занимам се писањем, а забављам – музиком!“...

Био је, пословично, и – слободоуман и, ваздан, и јавно, наклоњен бистроумој капљици само с народног зденца. Због тога је, то-ком читавог свог живота, отрпео и бројне увреде и нападе не само за-видљиваца и непоправивих „идејопоклоника“, већ и оних који су се, преко страница тазних листова и часописа или у емисијама радија и те-левизије, „одважавали“ да, веома послушни, приготове и по који злонамерни – утук! Међутим, за све то, „дрчни“ Обрен Пјевовић није хајао!

Јер, знао је он, као је и записивао у свом дневнику, који је нередовно водио:

Не може плитка и несложена личност да ствара велике вредности,

или: Политика је успела, ако успе да превари или затупи масу!,

или:  Ако га заиста од срца просвећујеш, нападаш сам себе,

или Радник се мучи, а докон ради!...

Хтео је да и тим мудрословљем, такође, укорењеним у народном бис-троуму, и другима буде на дохват. Зато је, и њим, племенио белину хартије...

Укорењен у природи, и у језику, он се, готово шеретски, по-игравао и језиком и поезијом, али и музиком. Тако се забављао, али је чврсто стајао на својој земљи!... Притом је, и сам, готово за све, и остао - велика тајна!

Њу, дакле, ваља одгонетати, и – одгонетнути!... У инат – забораву, који га, за мало, није сасвим прекрио својим велом!...

Миладин Вукосављевић











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (5)

  • Jevdjo      | 10.Jan 2016.17:17 h

    Već trinaest godina na manifestaciji "Kupusijada" u Mrćajevcima postoji veče posvećenu liku i delu Obrena Pjevovića. Inače veče se zove "Obrenovanje" ime i njegovo delo pominju i čuvaju amateru KUD-a "Radiša Poštić" nažalost u ovu manifestaciju nisu heli da se uključe "Profesionalci" ljudi kojima je najviše valjao taj Obren. Neka o tome sudi Bog.
  • )ja(      | 11.Jan 2016.13:52 h

    Valjao jeste ali za pare.Neka se pohvali neko ako je dobio nesto dzabe.
  • Kušići      | 09.Jan 2016.23:24 h

    Hvala Obrene sto si postojao, tvoje pesme su tvoj spomenik !
  • Mrcajevcanin      | 09.Jan 2016.23:23 h

    BRAVO MILADINE, STARA GARDA KAD NAPISE !!
  • )ja(      | 09.Jan 2016.22:40 h

    Sahranjen je na manjem delu svog imanja koje je u dogovoru sa crkvenim vlastima za zivota pripojen porti(dali je sve katastarski sredjeno nije poznato).Samo toliko da se zna.
  • Кербер Ско      | 09.Jan 2016.18:29 h

    Нека је вечна слава и мир његовој души. Хвала му за славу Сербске народне песме и музике коју створи. Велико би добро било када би неко сабрао сва његова дела објавио како текстом тако и аудио снимцима певача и музичара. Наравно треба се овом приликом подсетити на још једног Чачанина знаменитог књижевника БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ваљдља са највећим бројем објављених књига. Нажалост нигде нема њеове бисте у Чачку осим оног крајпуташа у његовој ОВчар Бањи.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 72.859.690 посета
    Тренутно на сајту: 162 посетилац(a)