између 8. и 13. маја 1941. заверили да ће отаџбину чувати од Немаца, преноси Политика у штампаном издању. И вазда окупља разанородан свет из свих наших заједница, од Бањалуке до Флориде. И увек се на горском друму, што води ка Цркви Светог Ђорђа, нанижу сваштарнице у ливади, које нуде неке националне белеге, по цени „колико се договоримо”.
Тако смо прекјуче ту спазили трговца који продаје бројеве старе „Политике”, изложене на војничком креветићу, на расклапање. На ударном месту је примерак из 10. октобра 1934, уверели смо се да је оригиналан, с првом страном у облику умрлице. Наслов: „ПОГИНУО ЈЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР I”, док у поднаслову стоји: „Последње његове речи биле су: чувајте Југославију”.
- Колико кошта овај примерак, питамо после прегледа.
- Хиљаду динара – вели продавац.
И додаје:
- Имам још доста бројева, ови су из 1927.
Ређа нове примерке нашег листа.
Упознајемо се, каже да је Владимир Љумовић из Горњег Милановца.
Има ли купаца?
- Један примерак вашег листа, али први, из 24. јануара 1904, продао сам за 8.000 динара.
- Ко је купац?
- Неки наш човек из Америке.
Срби су, иначе, по природи, носталгичан свет. Били смо присутни на Сабору трубача у Гучи кад је једна наша земљакиња из Аустралије од Славише Ивановића, најчувенијег опанчара у држави, Јагодинца купила опанак број 108 за 500 евра, којег не може нико да носи. Само да би га поставила у неком парохијском дому Петог континента.
Из чачанског краја, иначе, последњих година, ка Аустралији бродом се шаљу читаве качаре, брвнаре и завичајни вајати, тако што се раставе, брвна обележе бројевима и сложе у контејнер. Да би нови конструктор у Аделаиди умео да их склопи.
Зов завичаја? Да. На Равној гори прекјуче смо опет срели Ђорђа Лукача који живи на Флориди, родом је Шапчанин.
Прелетео је двадесет хиљада километара да би био на четничком сабору. По чину је пуковник Српског четничког покрета. А по души?
- Србин. Велики Србин – каже Лукач за „Политику”.

ГЗС/Г. Оташевић