јаке руке са којима је прехранио породицу и одшколовао децу. Хида Пљакића из удаљеног села Врапче код Тутина живот није мазио, али овај храбри човек поносно се из свих недаћа издигао као победник и најбољи је пример победе над самим собом и својим хендикепом, преноси агенција РИНА.

"Била је то зима 1982. кад сам имао шеснаест година. Кренуо сам у школу по сметовима и снегу, у даљини сам видео кров школе, али до ње никако нисам стизао. То ми је био први пут да закасним у школу. Осетио сам неку топлоту кроз читаво тело и заспао у снегу. Тако су ме пронашли ђаци у снежним наносима, ни сам не знам колико времена сам ту провео, али су стигли да ме спасу", започиње причу Хидо за РИНУ.

Након тога на ногама су почеле да му се отварају ране, а после је уследила ампутација једне, па и друге ноге. Између две операција оженио се Бајрамком и добио кћерку, а после неколико година и другу. Тад се по први пут уплашио свог хендикепа.

"Био сам у страху како ћу прехранити породицу, нисам знао шта да радим. Али, нисам имао времена да очјавам морао сам да прехраним породицу. Супрузи сам једно јутро рекао да ми спреми свечано одело и кошуљу, нашалио сам се да ми припреми и ципеле како бих отишао на разговор за посао. Од тада као да сам добио неку невероватну снагу и устао. Следеће јутро сам на рукама отишао до суседног села и радио. Набрао сам две пуне канте гљива и тако зарадио први новац. После тога сам редовно ишао у бербу гљива, лековитог биља, цепао дрва и обарао стабла. Све сам то радио само са две руке, јер ноге немам. Људи у први мах нису веровали да ћу успети, али касније су сви то прихватили", каже овај човек херој.

Захваљујући великом хуманитарцу из Новог Пазара Хиду Муратовићу и новинару Миру Нићифоровићу уз помоћ многих хуманих људи овом великом борцу направљена је кућа ближе магистралном путу, јер толико новца ипак никад не би могао да заради да то себи обезбеди. Кад су кћерке стасале и засновале своје породице, Хидо и Бајрамка су се преселили у стан у Новом Пазару опет зајваљујући великим и хуманим људима, за који је остало само још мало да се исплати до краја.

"Моја Бајамка је исто инвалид, али је велики борац и лавица. Кад вам живот да тако велико искушење остаје вам само да се борите за своју децу. Ја ходам на рукама, а она уз помоћ ходалице. Било је тешко и за многе незамисливо, али успели смо. Бајрамка би ускоро требало да иде у Београд на операцију како би могла коначно смаостално да хода без ње. Трошкови превоза су огромни, па се надамо да ћемо и то ускоро некако решити да можемо да одемо", каже Хидо.

Највећа њихова срећа су им две кћерке и пет унучица. Како кажу, њих кад виде ништа нам не пада тешко да ураде, па чак и оно немогуће. Овај јунак из Тутина управо је то и учинио - ходао на рукама како би прехранио породицу.

РИНА / ГЗС