Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света рођења које празнује Црква. Свети Јован Претеча био је један од пророка јеврејске секте Назарећана.
Према хришћанском учењу, он је крстио Исуса Христа у реци Јордан. Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства. Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
Народни обичаји и веровања
Међу низом предивних старих српских обичаја на овај дан издваја се брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа. Уочи Ивањдана, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата. Ако венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће. Девојке на данашњи дан свака у свој венац уплићу и по једну црвену ружу. Срби верују да је данашњи дан толико велики празник да се сунце трипут зауставља.
Верује се и да вода на данашњи дан добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.
ГЗС/Курир