Други део ове реченице Лава Толстоја, којом је почео свој роман „Ана Карењина” постао је, на жалост, коб куће Глишовића у чачанском насељу Кулиновци, где је 8. априла Илија Глишовић (21) усмртио мајку Слађану (49), оца Милана (57) и деду Сретена (87).
Зашто је младић дигао руку на своје најрођеније и да ли се овако тежак злочин могао спречити. Део одговора на ова питања која опседају многе Чачане и даље ће, бар неко време, остати подаље од јавности због законских ограничења и интереса истраге. Али, други део од данас је доступан јавности пошто је Јасмина Лазовић, руководилац Основног јавног тужилаштва у Чачку и челник Групе за координацију и сарадњу навела за Глас западне Србије, шта се догађало уочи страшне трагедије.
Он је, најпре, описала законске одребне и појединости у поступању код случајева пријављеног насиља у породици...
Која је улога Групе за координацију и сарадњу
Сходно закону у спречавању насиља у породици из 2016. који је на снагу ступио 2017, и код нас у Чачку образована је Група за координацију и сарадњу (ГКС) од представника Полиције, Центра за социјални рад (ЦСР) и Основног јавног тужилаштва ОЈТ).
Кад дође до пријаве, полиција је дужна да о томе одмах обавести свог надлежног полицијског службеника, посебно стручног за ову област, а по правилу о сваком догађају се обавештава и дежурни заменик (ОЈТ). За процену ризика искључиво је надлежна полиција, обучени полицијски службеник издаје то прво наређење и нама доставља предлог.
Ако полиција на основу пријаве изрекне хитну меру, забрану приласка или удаљење из куће на 48 сати, полиција одмах упућује тај предлог тужиоцу, он одлучује да ли ће Основном суду у року од 24 сата поднети предлог да се продужи трајање хитних мера за још 30 дана. Врло ретко се догађа да ми нисмо као ОЈТ подржали доношење хитне мере, а и Суд то обично подржи.
Међутим, може се догодити да надлежни, стручни полицијски службеник процени да ризик не постоји, ценећи да ли је било раније поднетих пријава из исте породице те како комуницира са надлежним службеником ЦСР – а, и о свему обавештава тужиоца. Нама доставља предлог, односно наређење.
О сваком случају, позитивном или негативном, заседа ГКС и доноси одговарајући закључак. Уколико је одређена хитна мера сви из ГКС прате спровођење хитне мере. У случају кршења мере лице је у прекршају и суд изриче прекршајну казну затвора од 60 дана.
Затим ГКС ради процену да ли су до тада хитне мере довољно утицале да ризик од насиља буде смањен и неће бити поновљен. Како?
ЦСР разговара са члановима породице, као и са лицем које се терети за насиље.
Тада вршимо и посебну процену, уколико проценимо да је потребно тужилац подноси тужбу Основном суду у Чачку којом се тражи промена мере заштите од насиља у породици. Уколико се такве мере изричу на једну годину, лице које то прекрши је у кривичном делу, води се кривични поступак, а ЦСР и Полиција прате примену мере.
Пред истек те године ГКС процењује да ли је потребно да се продужи на још једну годину и тако се поступа у сваком случају.
Убио их је онај у кога су веровали
У конкретном случају, реч је лицу И. Г. (Илија Глишовић). Дана 11. 7. 2021. у 7.45 сати његов отац је телефоном позвао полицију и обавестио да има проблема са сином који се у претходном периоду, због коришћења опојних дрога, лечио на одељењу психијатрије Градске болнице у Чачку, наводећи да му је син упутио озбиљне претње. Одмах је реаговала полиција, обавештени су надлежни полицијски службеник и службеник ЦСР (то је била прва пријава против Илије, он је иначе пре тога одговарао само због употребе марихуане) и дежурни заменик јавног тужиоца.
С обзиром на очигледно психичко стање извршиоца који је претио насиљем, предложено је од стране ГКС да се он одмах упути код психијатра Опште болнице у Чачку где је и спроведен и на основу процене специјалисте задржан у Болници све до 23. 7. кад је одатле упућен на Клинику за психијатријске болести „Лаза Лазаревић” у Београду. У том тренутку нису му биле изречене никакве хитне мере, јер је био на лечењу. Али, ГКС је проценила да постоји висок ризик од насиља због чега је и упућен на лечење, и да је неопходно да се по изласку са лечење изврши нова процена ризика.
Клиника ЛЛ сматрала је вероватно да то лице није опасно по другог, о чему нисмо добили никакв документ, отпуштен је са Клинике и после око два месеца враћен у породицу. Клиника о отпусту није обавестила Полицију у Чачку, али је ГКС пратила тај случај и тако смо сазнали да је лице поново у својој кући.
Водитељ случаја у ЦСР одмах је контактирао породицу и добио обавештење да је то лице стабилно, да се добро понаша и уредно користи терапију.
Родитељи су га пет пута посетили у Београд док је био на Клиници изјавили су да постоји и његова воља и воља родитеља да се лице излечи. Дословно инсистирају да се према њиховом сину не примењују никакве мере и да се не процесуира. То је било половином септембра 2021.
С обзиром на такво стање и податке из породице, остављено је десетак дана да бисмо видели како ће се ситуација развијати, па је 28.9. 2021. учињена нова процена ризика од стране полиције. Поново је разговарано са члановима породице као и потенцијалним учиниоцем. Он каже: имам њихову пуну подршку, чврсто сам решио да престанем да узимам наркотике. Процена ризика у том тренутку је – низак ризик.
Без обзира на ту процену ГКС и ЦСР и даље прате ситуацију у породици. Тужилац 27.10. 2021. ипак иницира поступање ЦСР у тој породици, ради нове процене ризика. Извештај ЦСР - у о томе достављен је 12.11. 2021.
У тим документима Центра за социјални рад од 12. 11, предоченим Гласу западне Србије, наводи се:
„Поступајући по вашем захтеву под наведеним броје и извештају Полицијске управе, поводом пријаве Глишовић Милана против свог сина Глишовић Илије на истој адреси, достављамо вам налаз и мишљење на основу нашег досадашњег поступања. Након примљеног извештаја, благовремено је успостављен контакт и обављени индивидуални разговори са Миланом, Слађаном и Илијом. Милан изјављује да се осећа безбедно и не жели даље поступање институција против његовог сина. Илија наводи да жели да престане да користи наркотике и да ће учинити оно што је потребно да у томе и успе. У евиденцији ЦСР ова породица појављује се први пут са проблематиком породичног насиља. У актуелном поступку, Илији нису изрицане хитне мере...
Милан напомиње да Илија користи наркотике од осамнаесте године. Такође наводи да је крајем прошле године Илија лечен на Одељењу психијатрије чачанске Болнице, због здравствених проблема узрокованих злоупотребом наркотика. У време кад је Илија био лечен у Клиници `Лаза Лазаревић` у Београду, родитељи су га више пута посетили. Милан и Слађана изражавају јасну спремност да сину Илији пруже максималну подршку у решавању његовог проблема зависности. У међувремену, након Илијиног повратка са лечења у Београду, у породици није било конфликтних ситуација између Милана и Илије, као ни између Илије ни других чланова домаћинства.
Имајући у виду наведене податке, а пре свега да се Милан осећа безбедно и противи се даљем процесуирању сина Илије, као и да је након лечења Илија кориговао своје понашање, ризик од понављања сличних ситуација процењује се као низак па, актуелно, нема потребе за одређивањем мера заштите од насиља у породици и даљим вођењем поступка”.
- После тога, породица више није пријавила никакв проблем – наводи Јасмина Лазовић.
Илија Глишовић је почетком ове седмице превезен из Чачка у Београд и смештен ту у Специјалној затворској болници, где би требало, у наредних око две седмице, да буде обављено вештачење његовог здравља. За кривични поступак против њега, иначе, надлежно је Више тужилаштво у Чачку.
ГЗС
