Пештери где су у ово доба снежни намети и до пет метара јер ту ветар дува и кад га нигде нема. Температура око подне дође и до десетог подеока па је стока, преко дана, напољу. А, на путу према Сјеници, у селу Брњица сустижемо Радојка Биочанина, који хода у летњим ципелама...
– Могу и у папучама, јер таква је сада клима. Ово је, стварно, реткост да баш снега нимало нема а још је чуднија ова зимска топлота. Но, не смета нам, чак и прија пошто овде нема кашља и вируса. Можда, због чистог ваздуха па сви страхујемо да нам то не поремети најављена градња термоелектране, тамо у оближњем Штављу – каже Биочанин.
Не иду, ипак, зимус сви Пештерци у лаганој обући. Тако, у селу Фијуљу, удаљеном петнаестак километара од Сјенице ни ових дана мештани не скидају чизме.
– Звали смо вас баш због тога, да се на лицу места уверите каква је блатуша и вододерина наш пут. И, волели бисмо да тај чланак о нама прочита и председник Вучић, пошто од овдашње власти немамо користи – прича нам Живомир Вујовић, при првом сусрету, насред поменутог пута где он и комшије, уз помоћ својих трактора пуних ситног камена лопатама „равнају” рупе. И, стварно, дуж шест километара тог друма аутомобил се мора возити, такорећи, са камена на камен и прецизно заобилазити или мостити трагом како се возило не би насукало, што би био и крај моторизованог путовања.
Доле у селу, у кући поменутог домаћина, дочекују нас његов син Марко и комшије Самил и Мехо Пешковић. У кући још осморо чељади, а три генерације:
– Имам супругу, два сина, две снахе, троје унучади а четврто је на путу. Село није старо, овде живи око 150 мештана, а осим моје остале куће су Бошњачке. Но, ми смо сложни нарочито у поменутој невољи и већина нас размишља да бежи одавде. Највише због тог рђавог пута, не можемо до града без теренског возила, а то немају сви. Још теже је онима чија деца иду у школу у Сјеницу, час имају превоз час немају и онда не иду у школу. Онај ко се прихвати да их вози брзо одустане, јер неће свој комби или минибус да уништи пошто мора дневно по три пута да путује до Сјенице и то по оваквом друму. Деца, која овде иду у четвороразредну школу уче у објекту који је као из средњег века. Зграда има оронуле и распукле зидове, плафон само што се не сручи на ђаке. А, нема ништа од свих обећања које нам је локална власт давала, нарочито пред изборе – тврди Вујовић.
Све то потврђују и Смаил и Мехо Пешковић додајући да ту има и изборне освете, јер мало је овде људи гласало за СДА и СПС, странке које су сада у Сјеници на власти. Рецимо, последње изборе овде је добила коалиција Вучић и Расим.
– Пре три, четири године одемо ми одавде у Сјеницу код председника општине, такође, због пута а он нас још у ходнику пита ко је међу вама из СДА. Шта онда да причамо и чему да се надамо... – наглашава Смаил Пешковић.
– Дабоме, нема од тих обећања ништа па смо размишљали да затражимо да се из општине Сјеница наше село издвоји и припоји Ивањици, чија је територија овде у близини. Можда би они о нама више водили рачуна. Јер видите, уз ове невоље са путем и школом овде из села само двоје људи је запослено, а њима у сјеничкој власти, како да кажем, и пашче има неке приходе. Деца им се, чим заврше школу, запошљавају у државним установама. Добро, ми се бавимо пољопривредом, сви имамо у просеку по тридесетак крава, али шта то вреди када, иако смо у односу на период од пре десетак година, сви дуплирали број стоке приходи су нам сада драстично мањи. Која је то рачуница када за сто литара млека добијамо око две хиљаде динара, и то за млеко од крава које саме бирају најквалитетнију траву и дају најбоље млеко. Ја сам, примера ради, посадио и хектар малине. Малина је тада била два, а чим је моја стигла један евро за килограм. Све невоља до невоље... – додаје Живомир Вујовић.
У згради општине затичемо Микаила Мићу Каличанина, заменика председника општине задуженог баш за локалну инфраструктуру. Њему је ситуација у селу Фијуљу добро позната, али...
– Имамо ми још оваквих сеоских путева, јер укупна дужина таквих саобраћајница на овом подручју је око шестсто километара а наша буџетска ситуација слаба, тек око 900 милиона динара годишње. Јесте сада најтеже до села Блато, Тутиће, Фијуље... али решићемо и то веома брзо. На машинама су нам још раоници за снег и тако опремљени морамо да дежурамо јер мећава може сутра да крене. Морамо сачекати и да земља отврдне да не упропастимо са камионима и оне путеве који су добри – наглашава Каличанин.
У краћем разговору на ову тему са Назбом Мујовићем, председником општине Сјеница он је негирао страначки утицај на радове око инфраструктуре, али је додао:
– Ми сваког пролећа за поправку ових локалних путева потрошимо око пет стотина хиљада евра. Кад би нас Влада Србије разумела и била, рецимо, гарант за кредит од око десет милиона евра на петнаест година ми би их све асфалтирали и били у стању да, потенцијални дуг уредно враћамо – тврди председник Мујовић.
Извор: Политика, Мирољуб Дугалић
