бројни становници две општине западне Србије, Пријепоља и Ивањице огорчени су
на локалну власт јер је подршку председничком кандидату схватила и као подршку себи. Али, ако са пролазником или мештанином по случајном избору застанете и упитате га како је, казаће вам:  ,,Овако никад није било, јад и беда, ови су све упропастили, корупција нас уби, а Вучић ћути”.

Зашто је то тако, и како су житељи дошли до таквог утиска ?
Многи су то осетили на својој кожи. Страначки паразити поразили су сваки иоле разуман разлог.  Директори су постали они чија репутација и образовање су у локалној средини служили за показни лош пример. Просто се стекао утисак да је функцији ближи био онај што је већи примитивац и смутљивац, још је најбоље ако је необразован или има сумњиву диплому. Да ли је потребно наводити примере, управо из Пријепоља или Ивањице?

       Мирно! Стиже прва пролетерска 

Шта казати ако у реч неког председника нико не верује, ако у свом окружењу које се
баш пита држи лајавце, курсаџије, људе огрезле у корупцији, преваранте чије стопе знају цела општина и два села више. А честити људи последњом снагом плаћају порез и газе блато до појаса, до кућа стижући пешке или запрегом, све у 21 веку.
Шта рећи за државне органе у местима где ниче асфалтна база без иједног папира,
власт ћути, а председник не зна или није надлежан. Да ли би био надлежан да дивљи објекат гради неко други...
Народ се пита да ли баш одатле треба да крене прва лопата врелог асфалта плаћена.

   "Оћел скоро  то потпаљивање"

Буџетским (народним) парама, без обзира што ће мештанима, деци, генерацијама ,,еколошка“ фабрика каобајаги позитивно утицати на ,,здравље“. Зар је зарада некоме преча од свега тога? Уосталом зар се само тридесетак километара севрније не води прави рат са наводном дивљом градњом, која насупрот овој има итекако  разуман основ и општи интерес.
У поређењу са тим асвалтерима, мештани голијских села и нису свесни колико су срећни што их лажу да невидљиве формације већ увелико раде сваки сокак, да су механизоване трупе запоселе још првог маја читаву Голију, само се не виде голим оком јер се ради о ,,специјалним снагама". Неко ће рећи “фала нашим лажовима“,..
 
 
Није лако, али се бар види труд

Када су остале општине у питању, требало би рећи да је ситуација ипак много боља, иако је свуда мање или више  ровита.
У Чачак нису стигле велике инвестиције, све је спорадично али грађани, рекло би се,
ипак верују градоначелнику, и свесни су да су времена бременита. Сазнали смо ипак да би већ ових дана руководство Града Чачане могло обрадовати једном добром вешћу. Али замерке остају, поготово на најављена кадровска решења, уколико би уследила. На пример типа Мића Шмека, и она ће у оваквој ситуацији, без обзира што нису Милунов избор, постати минус на његовом рачуну. Није спорно да владајућа странка предлаже кадровска решења, већ каква су.

Ипак, Тодоровић за сада може свакога погледати у очи. До када, ипак од њега зависи. Сигурно је једно, да га људи срећу свуда, да га у великој мери цене, да не ,,алави“ и да није осион.

Лучани су се стабилизовали у извесној мери, после унутарстраначких сукоба. Заштитни бедем  који се гради  повратио је поверење грађана, уверио их да неко ипак мисли о њима. Председница општине Весна Стамболић  успела је да за два лета заврши 4 године ,,политичког факултета“ и поново стекне скромну подршку грађана, пољуљану почетним несналажењем. Међутим стари вук Јоловић, ма ко шта мислио, још има оштре зубе и, када је политика у питању, све држи у малом прсту и познаје сваки богаз. Са друге стране, не може му се оспорити да је
на политичко искуство и вештину препородио Гучу и извукао из каљуге, што му данас, наравно, политички опоненти узимају за зло. Мада, то није ништа ново. Губитак избора у Гучи  свакако је шамар, али добитницима  би се убрзо могла обити о главу ако не направе бар мали напредак, у шта је искрено тешко поверовати.

     А може бити и да им је вешто подметнуто „кукавичије јаје“ од стране владајуће коалиције па су уз власт добили и блокиран рачун, илити „празне јасле“, што би народ рекао. За сада су само неки приписали себи пар квадрата асфалта, иако за то имају заслуге колико и Стојко из Муртенице. Слободан међутим, и данас на звиждук може сазвати велики број Драгачеваца, и по томе још нема достојног наследника на видику. Није немогуће да онај ,,Покрет за развој Драгачева“ и даље стражари. За недај боже.
Дејан Ковачевић, иако су га недавно неки видели као бившег, за сада је надиграо је све, постигао стабилну већину у Горњем Милановцу и показао да као политичар већ није нимало наиван. У политичком смислу маестрално је одиграо привлачећи социјалисте у власт, и данас је у односу на прошлу годину три копља испред. Наравно, јаки политички противници који имају име и презиме и даље су ту, али је Ковачевићева власт далеко стабилнија и безбеднија но што бејаше лани.

Мора му се признати да је већ поприлично узнапредовао, да је све јачи, да га и народ све више прихвата, да га има и у Влади и на сеоској игранци.

Кажу да Лазар у странци не стоји најбоље али  у свом Прибоју сигурно нема бољег. Готово је сигурно да би Прибој одавно склизнуо у руке опозиције да се на челу ове општине, која деценију брекће под теретом ФАП-а  не налази Лазар Рвовић. Он је као ретко ко успео да  упркос најтежој економској ситуацији, која је у последњих  пола века захватила Лимску долину, све одржи под контролом, и да  остане убедљиво најача политичка фигура у том крају. Често је био изложен  критици из своје странке, умео је чак и њима да каже не, знао да пружи руку и опозицији, и да оставку баци на сто показујући да му власт није бабовина.Кратких рукава остали су и они који су брже-боље врху странке доставили његову слику са љутим политичким противником Бошком Обрадовићем, са којим се случајно срео и сликао у Новој Вароши...

Али, све то га је само ојачало, и управо то начинило поштованим.
 

У наставку: Пожега, Ужице, Косјерић, Чајетина,  Нова Варош, Бајина Башта.