Остаци римског цара Јустинијана и данас видљиви на планини Јелици 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Остаци римског цара Јустинијана и данас видљиви на планини Јелици
Trenutno na sajtu: 547       |       Podeli:
26.10.2021 | 0 коментар(а)



Лучани – Непуних двадесет километара од центра Чачка на падинама планине Јелице вековима
Утврђење датира из времена цара Јустинијана, фото/ РИНА

оделева утврђење Градина које је подигао последњи римски и први византијски цар Јустинијан Први, исти онај који је свету у наслеђе оставио легендарну Аја Софију у Истанбулу.

У атару драгачевског села Граб уздижући се на планинском врху већ заборављеног насеља Јељен, ова легендама обавијена утврда и дан-данас чува бројна предања , била је тада центар тог региона, а касније плодоносно тло за археолошка истраживања.

"На локалитету који се простире на 22 хектара и данас се виде остаци цркава, гробница, појединачни гробови и остаци војне и народне архитектуре. Натпис на латинском указује да једна базилика потиче с краја 4. или из прве половине 5. века, а неопходно је истаћи и постојање крстионице у базилици", изјавила је за РИНУ Делфина Рајић директор Народног Музеја у Чачку.

 

Директорка Народног музеја у Чачку Делфина Рајић, фото: РИНА

На Градини је утврђен суживот мешовите популације чија особеност се утврђивала према карактеристичним траговима њихових одевних предмета и посуђа. Стручњаци са Филозофског факултета у Београду деценијама уназад врше истраживња на овом археолошком локалитету који је од прворазредног значаја, нарочито након прналаска сребрног реликвијара у облику саркофага.

„Народни музеј у Чачку рекогносцира Градину 1969. и 1972. године. Истраживачи тада затичу још увек добро очуване остатке бедема на површини терена, местимично чак и преко два метра висине. Након три године од првих археолошких ископавња утврде, Скупштина општине Лучани 1987. године прогласила је Градину на Јелици за споменик културе“, изјавила је Рајић.

Овај археолошки локалитет налази се на 846 метара надморске висине и са њега са пружа величанствен поглед на читав Чачак, а у споменичком смислу најбогатије остатке представљају откривени бедеми, цркве и куће из времена ране Византије.

"Свакодневни живот становника овог градског насеља документован је и бројним налазима керамичког и стакленог посуђа од којих неке представљају увоз источног порекла, а поред тога нађен је велики број гвоздених и коштаних алатки од којих је део свакако произвођен на самој Градини. Ово утврђење се током досадашњих истраживања показало као посебно у односу на остале археолошке локалитете тог типа, пре свега по рустичности архитектуре, али и по томе што је након рушења поново насељена", истакла је директорка Народног музеја.

Покретни наласци са Градине чувају се у Народном музеју у Чачку, а Рајићева је подсетила да прва позната интересовања за остатке на путу Чачак – Драгачево потичу из 1843. године. Тада је Сретен Протић, писар среза драгачевског, јавио Попечитељству унутрашњих дела да је пронађен натпис посвећен богињи Дијани, и то „на камену урезан на развалинама неким, на Елици планини више Чачка.

"Оно што задивљује у читавој овој причи је нетакнутост природе, очуваност тих базилика са бедемима. То је локалитет који заиста има велики туристички потенцијал и уз мало труда могао би постати јединстен археолошки парк. Верујем да ће у неком наредном периоду бити препознато сво богатство овог дела Србије", изјавио је новинар и хроничар драгачевског краја Гвозден Оташевић.

Хроничар драгачевског краја Гвозден Оташевић, фото: РИНА

Захваљујући публикацијама професора Михаила Милинковића са Филозофског факултета Градина на Јелици постала је веома позната и добро пласирана у Немачкој и Аустрији, и на стручним скуповима у Хрватској. Пред археолозима је још увек тежак задатак да одгонетну ко је све ту долазио и боравио, јер су сви натписи с плоча обрисани и завршили као истуцани камен на путу за село Горачиће, педесетих година прошлог века.

Остаци бедема и кућа, фото: РИНА

Локалитети попут Градине представљају кључ за даља археолошка проучавања касне антике и раног средњег века, и то не само на нашим просторима. Градина на Јелици је важан кључ за разумевање процеса који су доминирали на Балкану током рановизантијског периода у време сеобе народа и раног средњег века. Управо у том периоду на рушевинама Римског царства дошло је до основног формирања Европе оне какву данас познајемо.

 

РИНА / Глас западне Србије




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


LUCANI GRADINA JELICA ARHEOLOGIJA VIZANTIJA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.771.912 посета
Тренутно на сајту: 545 посетилац(a)