које је „Србија 21” спровела током јуна и јула ове године на узорку од хиљаду пунолетних грађана Србије.
Међу онима који размишљају о одласку највише их је старости од 18 до 29 година, (34% или око 450.000 грађана). Од оних који желе да оду у иностранство, чак 45 одсто размишља о трајном исељењу.
Међу мотивима за исељење као најчешће се истичу стандард (41%), боље плаћен посао (36%) и лоша ситуација у држави за 9 одсто испитаних.
Осим у Србији, истраживање, прво овакве врсте, спроведено је током јула и августа и у дијаспори, и то онлине анкетом међу 2 149 пунолетних испитаника који су се иселили из Србије.
Огромна већина анкетираних (92%) свој живот у иностранству оцењује бољим него у Србији. На питање због чега им је боље у иностранству највећи део истиче бољи животни стандард (37%), уређену државу (13%) и безбедност (6%).
На питање да ли ће се вратити у Србију 41 % испитаних то не планира, док би се 35% вратило, али тек када буду у пензији. Највећи део испитаних, чак 90% будућност своје деце види у иностранству.
Проблем масовног исељавања људи није само проблем Србије, земаља региона већ и дела земаља Источне Европе, каже Иван Андрић, један од оснивача организације „Србија 21“.
„Важно је да схватимо а то показују и искуства наших суседа да тај проблем неће нестати нашим приближавањем и уласком у Европску унију већ да ће се број оних који одлазе само повећати. Да би људи остајали важно је да квалитет живота из Западне Европе успоставимо у нашој земљи, нагласио је Андрић.
Анализирајући резултате истраживања он је подсетио да се из Србије констатно исељавају људи који су били спремни да прихвате ризик новог почетка у непознатој средини.
„Они који ризикују су људи који су отворени за иновације и они увек и у сваком друштву вуку напред, подсетио је Андрић.
За социјалног психолога и професорку на Факултету за медије и комуникације Јасну Милошевић Поповић основни разлози због којих људи не виде будућност у Србији су лош животни стандард, корупција, немогућност да се до запослења дође без протекције.
-Останак овде је што би рекли млади оут, лузерски. Оно што би их задржало је да могу да управљају својом каријером, навела је Милошевић Поповић.
Деведесетих година су, каже, одлазили високо образовани а сада је та демографска слика шира и односи се и на друге категорије друштва.
Члан Фискалног савета Владимир Вучковић објаснио је да је за останак људи у Србији потребно, не само обезбедити новац већ и створити позитиван осећај да се ствари у друштву крећу на боље.
Србија 21 – Центар за будућу Србију је тхинк танк организација, формирана у јуну 2018. године, са амбицијом да дефинише кључне теме важне за функционисање српског друштва у условима великих изазова на глобалном и локалном плану.
Циљеви СРБИЈА 21 везани су за модернизацију Србије, одрживу интеграцију земље у ЕУ, као и развој реформских политика, правних, економских, технолошких, културних и других иновација и праваца развоја који ће олакшати трансформацију Србију у заједницу способну да опстане и напредује у условима убрзаних локалних, регионалних и глобалних промена и изазова у периоду од 2020. до 2050. године
Покретање широког разговора и укључивање што више друштвених актера у бављење темом масовног исељавања је прво питање које СРБИЈА 21 покреће у свом раду. У наредним месецима, организација ће покренути, на сличан начин, и друге важне друштвене дискусије и трагање за одрживим решењима.
ГЗС
