Летње рачунање времена почиње у Србији последње недеље у марту у два сата ујутру, а завршава се последње недеље у октобру.

Идеја о зимском и летњем рачунању времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази тек око 8 сати, а залази у 16 сати. У јулу, када је дан дужи, сунце излази пре 5 сати, а залази после 21 сат.

Летње рачунање времена је уведено како би људи имали сат времена дневног светла више, али како се ближи зима, дан је све краћи те много људи започиње и завршава радни дан у мраку, уз мало могућности да проведе време на сунчевој светлости.

Међутим, све чешће су се чули гласови да је тај систем у данашње време превазиђен. Неке од студија показују да се у тим околностима троши и више енергије. Око 70 земаља на свету помера сат два пута годишње.

Дуго је трајала полемика о таквом начину рачунања времена. У ЕУ је укидање померања казаљки предложено на основу анкете која је показала да 84 одсто испитаних не жели више да помера казаљке. И то, пре свега, због утицаја на здравље.

Србија је почела да користи летње рачунање времена први пут 27. марта 1983. године. Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра, и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

ГЗС/ РТС