Ражане нема дана да се не чује молитва упућена господу, свештеник Благоје Гавриловић тако брине о мештанима, који у ово прелепо црквено здање могу доћи по благослов у по дана или ноћи. Сви знају да Благоје једино није у светињи када Фудбалски клуб Црнокоса истрчава на терен.

„Склоност ка фудбалу датира још из детињства. Наиме ја сам 1992. године почео да тренирам у Краљеву у школи фудбала `Бубамара` која се касније прикључила клубу `Слога`. Са непуних 19 година дебитовао сам у другој лиги са Слогом у тадашњој Савезној лиги. Сећам се да је то била утакмица у Новом Пазару против тадашњег клуба и као да сам је јуче играо, а прошло је 17 година”, каже Гавриловић.

Иза попа Благоја је прилично богата фудбалска каријера о чему су једно време брујале новине.
„Био сам на прагу прве лиге и неког већег успеха у фудбалу али божија воља је била таква да се нађем у другим пословима. Мој отац је био свештеник и љубав према богу, вери и цркви сам наследио од њега а могу рећи и љубав према фудбалу”, рекао је свештеник за кога се чуло и пре него што је дошао да служи у село Ражану.

„Парохијани су прочитали неке чланке у новинама у којима се писало да је ђакон фудбалер, да са литургије иде на гол црту, тако да су били унапред припремљени на то. Није било неко изненађење, а и прихватили су ме.”

Лакше тренинге одржава у порти цркве са својим наследницима. Међутим када крене на стадион, ствар постаје много озбиљнија.

„На утакмицама увек очекујем победу. У овом рангу такмичења најважније је да се нико не повреде и да се људи друже а резултат није на првом месту, већ неко заједништво”, каже отац Благоје пред утакмицу.

Фудбалски клуб „Црнокоса” је најстарији клуб не само у Косјерићу већ и у Србији. Ускоро ће прославити 95 рођендан.

Председник клуба Зоран Антонијевић каже да имају 120 деце који су подељени у четири селекције и који остварују запажене успехе,

Председник клуба Зоран Антонијевић, фото: ГЗС

„Најмлађи петлићи су донели пехар у клуб, имамо и једног дечака који је селектиран у репрезентацију Србије”, каже Антонијевић.

Председник клуба је чуо да је свештеник Гавриловић бранио у Краљеву и после разговора са њим изразио је жељу да он дође у клуб.

„Разговараћете и са играчима, али он је стварно један позитиван лик и једно охрабрење и за нас у клубу. Човек кога сви воле. Омиљен у клубу. Ради и као тренер са децом, тренира голмане и поред свих својих обавеза може да одвоји време и увек је ту”, каже Антонијевић.

Капитен тима Марко Штуловић каже да је свештеник као мачка на голу, одбрани све.

А отац Благоје пред сваку утакмицу прексрсти се и прочита Оче наш.
„Дешавало се да противнички навијачи, када не могу да ми дају го, кажу да идем да светим водицу да се склоним са гола.”

Клуб са попом на челу има велике планове, како би оправдао цео један век свог постојања, спремају се да заиграју за Моравичку зону а за то им, како кажу треба и Божија помоћ.

Глас западне Србије