редовних пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, реализовано је и пет пројеката финансираних од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у вредности од преко 20 милиона динара, а потписани су и нови уговори за следећу годину”, рекао је за ГЗС, Милан Лукић, директор Института.

„Четворо сарадника, колега је изабрано у више научно звање и седам научних радника покренуло је поступак у избору за више научно звање. Заиста једна успешна година у области научног рада”, казао је Лукић додајући да је поносан и на 17 доктора који су запослени у Институту и који својим тимским радом настављају да ову научну институцију држе на месту водеће у области воћарства где су створене бројне сорте воћака, а у којима предњаче шљиве.

Директор Института за воћарство Чачак, Милан Лукић

„Шљива је наша национална воћка и она доминира на нашим просторима. У пројекту рејонизације коју финансира Министарство пољопривиреде, током ове друге године успели смо да позиционирамо шљиву тамо где она заправо и треба да буде, али упоредо са њом и друге воћке. Свакако, у шљиварству наше земље, доминирају сорте створене у Институту за воћарство у Чачку. Првенствено чачанска лепотица, чачанска родна, али оно што ме посебно радује јесте све веће интересовање за наше новије сорте пре свега нада, као и оне које су признате, петра и дивна. Њих немамо још у понуди, али у складу са Законском регулативом за производњу садног материјала имаћемо их током 2021. године, тако да могу да закључим да је шљива водећа врста воћака у нашој земљи. Не треба ни занемарити малину која је веома доминантна и значајна не само по производњи већ и девизном приливу коју наша земља остварује извозом плодова”, наводи Лукић осврнувши се на дугогодишње проблеме у малинарству.

„Имали смо велики број раних састанака када су у питању малинари са ресорним Министарством, проблеми леже почев од технологије гајења, квалитета садног материјала. Закључак је да у Србији не постоји довољна количина квалитетног садног материјала. Произвођачи су се довијали на различите начине, пресађивањем садница из родних засада, што доприноси значајном смањењу приноса и квалитета малине. Уколико су званични и статистички подаци тачни, принос од 5 до 7 тона по хектару је принос који је апсолутно не примерен и где никаква цена плода малине не може надокнадити трошкове уложене у производњу. Све заједно, и технологија, и садни материјал, и подручја на које треба гајити малине, а која су делимично и добрим делом урађена у оквиру рејонизације закључно са овом другом годином, све то заједно треба да да један далеко бољи резултат, да се малина врати тамо где треба да буде, да има просечне приносе од минимум 12 до 15 тона по хектару. Упоредо са пласманом замрзнутих плодова, имамо један виши степен прераде плодова и производ са додатом вредношћу који на иностраном тржишту има вишу цену, квалитет каква је ариљска малина , односно каква је генерално српска малина, производ заштићене категорије, заштићеног порекла српске малине и уколико је то један виши степен прераде, наравно да ће сви у ланцу и производачи и прерадјивачи и они који продају финални производ имати далеко бољу зараду”, рако је Лукић.
Он сматра да ће рејонизацијом многи проблеми у воћарској производњи бити решени.

Саднице чачанског Института

„Министарство је пре две године препознало потребу да се уради рејонизација, ја бих рекао да је то једна макрорејонизација имајући у виду да радимо 17 врста воћака, заједно са Пољопрвредним факултетом у Новом Саду, и Земуну , на подручју целе Србије са циљем да управо према агротехнолошким условима, климатским и земљишним чиниоцима и карактеристикама појединим биљних врста позиционирамо тамо где треба, и где постоје најбољи услови за гајење, при чему треба истаћи да свака врста воћке има своје захтеве када је у питању клима и земљиште, попут кајсије, брескве и малине које се не могу гајити свуда као шљива која је косполити, и може се гајити на подручју читаве Србије”, каже директор Института.

Када је реч о воћкама које нису довољно заступљене и запостављене, Лукић истиче да је ове године нешто мања потражња за садницама леске и он сама нема објашњење шта су разлози, имајући у виду да доласком неких страних компанија постоји потражња за овим плодовима, а производња, уз минимална улагања и физички рад, исплатива. Уједно, он се осврнуо на будуће планове Института и очекује да ће ова установа успети да све планиране пројекте реализује на време.

„Током следеће године се мења начин финансирања науке у Србији, првенствено финансирања Института, прелазак на институционално финансирање, тако да нас очекује један тежак и напоран рад. Припрема програма за област истраживања, конкурисање за велики број пројеката код Фонда за науку, који је основан током ове године, преко Иновационог фонда и један комплетно нов начин функционисања Института . Већ смо код Фонда за науку конкурисали са четири пројекта и очекујемо исход, а свакако у наредној години бићемо спремни кад буде расписан позив”, каже Лукић.

ГЗС