НАЛЕД и Дигитална заједница покренули су иницијативу да се ова заштита продужи за још неколико година.
Душан Васиљевић из НАЛЕД-а оценио је гостујући на РТС-у да би с обзиром на инфлацију било прихватљиво да се намети повећају за стопу инфлације плус 10 одсто, али не више од тога.

„У уредби постоји формула према којој се одређује колико која делтаност плаћа порез и доприноси. Укидањем уредбе, неки паушалци би имали скок обавеза два, а неки пет пута. То би значило да су намети око 60.000-70.000 динара годишње.

У овим околностима, неки би морали да затворе радње, а то ије добро ни за њих, ни за њихове породице, а ни за друштво“, рекао је Васиљевић.
Иницијатива ове две организације има за циљ и промену начина обрачуна паушалног оптерећења за две доминантне делатности међу лицима која послују преко интернета.

Орема истраживању Дигиталне заједнице само две делатности на интеренту, виртуелни асистенти и учење језика броје 39.000 радника.

„Око 27.000 наставника страних језика и око 12.000 виртуелних асистената је потпуно ван система. Они не упаћују порезе и доприносе, немају никакву заштиту од система, здравствену, пензиону, не могу да добију кредит… Важно је само да нађемо прихватљиву меру ооорезивања. Применом тренутне формуле они би имали обавезе око 60.000 динара месечно. Просечна зарада наставника језика износи око 80.000 динара, а више од 70 одсто асистената зарађује око 70.000 динара месечно. Неисплативо је да од тога плаћају 50.000-60.000 динара за порез и доприносе.

То посебно важи за оне који раде у великим градовима као што су Београд или Нови Сад, пошто је већи порез него у неразвијеним подручјима“, истакао је Васиљевић.

Према његовим речима аКо бисмо имали прихватљив износ пореза, рецимо на зараду од 70.000 динара, да се плаћа 25.000 динара за порезе и доприносе, најмање две трећине оних у сивој зони би се регистровало за паушални начин опорезивања.

„То би значило 600 милиона динара годишњих прихода за државу“,заључио је Васиљевић.

ГЗС/Данас