аерозагађења. Вечито у врху најзагађенијих, ова општина и сада се суочава са вишедецнијским проблемом, иако чист ваздух не би требало да буде привилегија.

„Топлана је један од главних загађивача, тако да ми смо већ урадили пројектну документацију и у сарадњи са Канцеларијом за јавна улагања биће извршена конверзија са мазута на дрвну сечку. Међутим, ситуација са корона вирусом је отежала реализацију тог пројекта“, каже за РИНУ, председник општине Косјерић, Жарко Ђокић.

Жарко Ђокић, фото: РИНА

Поред топлане на мазут, која је окаректирасана као највећи загађивач, ту су и бројна индивидуалана ложишта, теретни саобраћај који пролази кроз ценатар града, али и индустријски погони. Оно што свакако брине јесте чињеница да аерозагађење може изузетно неповољно да утиче на здравље старијих људи и деце, што је у овој тренутној епидемиолошкој ситуацији најмање потребно.

„Када крену промене времена и загађење се повећа, у амбулантама је увек повећан број деце са респираторним тегобама, овакав ваздух доста је погдонији за развој бронхитиса и астма и то се види по наглом скоку броја обелелих, када се измери веће загађење ваздуха“, рекао је педијатар Илија Вукадиновић.

Илија Вукадиновић, фото: РИНА

Највећа концентрација пм 10 честица у овој општини измерена је прошле године у новембру и износила је 555 микрограма по кубном метру и то је било највеће аерозагађење од 2015 године, од када постоји мерна станица у том месту. Ипак, Косјерци се надају да ће ове године избећи овај сценарио, а до тада напоље не излазе без пуне ратне опреме, што збопг корона вируса, што због аерозагађења.

ГЗС/ РИНА