и то је најзначајнији исламски празник који долази два месеца и 10 дана након Рамазанског бајрама.
Због рачунања времена по лунарном календару, Курбан-бајрам се не обележава сваке године у исто време. За исламске вернике, Курбан бајрам је и дан вере у Бога, разумевања и љубави.
Првог дана Курбан бајрама очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богате трпезе за госте.
Празник се дочекује у кућама. У зору се одлази у џамије на сабах-намаз, чека се излазак сунца и клања се Бајрам намаз.
После честитања, одлази се на гробља, а потом кућама где је, према правилима шеријата, све припремљено за жртву Курбана. То је најчешће овца, по могућности, али то може бити и противвредност у новцу којим ће се купити месо којим ће се жртвовати те овце.
Месо које се закоље раздели се на три дела од којих је један намењен сиромасима, други родбини, а трећи се оставља у кући. Курбан коље онај који има материјалне могућности за то, ако не може, то му није грех.
"Тај чин је сам по себи и хуманитарно-социјални, а пошто је дозвољено да се курбанско месо може поделити и немуслиманима, циљ му је и зближавање људи и неговање добросуседских односа", рекао је за Глас западне Србије главни имам Меџлиса ИЗ Пријепоља Надир Дацић.
Он је истакао да је пророк Мухамед први део меса који би одсекао, као знак пажње и добре воље, увек поклањао комшијама - јеврејину и хришћанину.
Овај празник се назива и Хаџи-бајрам јер муслимани одлазе на хаџ, односно ходочашће у Меку. По шеријатским прописима хаџ је један од пет исламских темеља.
Наводећи да је Курбан Бајрам, празник који нас подсећа на јединство и заједништво, Дацић је изразио жељу да празник протекне у духу исламске вредности умерености - средњег пута, истицању благослова вере и доброчинства.
Глас западне Србије свим верницима исламске вероисповести честита данашњи празник.
Глас западне Србије