Чачак, 611. година: од Баринића до Јовановића 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Чачак, 611. година: од Баринића до Јовановића
Trenutno na sajtu: 504       |       Podeli:
18.12.2019 | 0 коментар(а)



Чачак - Најстарији сачувани писани помен Чачка сачуван је у музеју Дубровника, одакле су Млеци позивали неке трговце са српских

предела да се одазову властима на Јадранском мору. Потиче из 18. децембра 1408. године и Чачак одскора тај датим обележава као свој дан. Тако ће се већ у 11.00 сати одржати свечана седница скупштине града у Великој дворани дома културе на главноме Тргу.
То је и повод да се мештани, још једаред, удубе у предачки живот. Благодарећи турском попису из 1476. године зна се, рецимо, да је у насељу тог лета живело десет породица, и сачувана су имена сваког од домаћина.
Петорица су били Баринићи: Радман, Радосав (син Радмана), Миливој (син Радмана), Видац (син Миливоја) и Будинић (син Видаца). По две куће имали су Кобијачићи (Грубач и син Никола) и Кобучићи (Степашин и син Радивој), десето је било домаћинство Остоје Копијача.
Затим, у дефтер из 1516. године уписано је:
„Село Чачак припада Магличу (у зеамету Сулејмана). Његова раја је разбацана. У њему станују Власи и одржава се пазар. Старешине три дома (није их било више) јесу: Степан, син Ковача; Вук, син Радоње, и Јован, син Степана. Земљишта споменутог села обрађују власи Лознице и дају десетину 4.750 (акчи=аспри). Гајили су пшеницу, јечам, раж, зоб, просо...”
У књизи „Турски дефтери”, аутор Ахмед Аличић објавио је и попис Чачана из 1523. године, кад су овде постојале 22 хришћанске куће, поред 19 муслиманских:
„Вукашин (син Димитрија), Рајин и Радосав (синови Вукице), Радич (син Цветка), Милош (син Радича), Петар (син Милоша), Вукашин и Војин (синови Николе), Тодор и Херак (синови Вукмана), Радоња (син Петка), Димитрије (син Радоње), Божидар (син Радина), Милош (син Вукосава), Степко (син Качара), Ђуро и Милан (синови Бојина), Владисал (син Радосала), Марко (син Милајића), Јања (удовица Радичева), Рајко (син Радича), Ивко (син Новака), Дејан (син Бојина), Петко (син Димитрија), Петко (син Стојака), Касим (син Илијаса), Исхак (син Фаруза), Мустафа, Касим, Алија, Курд, Сулејман (синови Абдулаха), Исхак (син Курда), Хасан (син Ахмеда), Хасан (син Јусуфа), Мехмед (син Махмуда), Павко (брат Сулејмана), браћа Шади и Алија, Карађоз (син Неџара), браћа Увејз и Алија, Хасан (син Бошњанина), Махмуд, Исмаил и Ахмед.”
У данашњем Чачку, са 72.148 становника по последњем попису (96,9 одсто су Срби) најбројнија је фамилија Јовановић са 688 домаћинстава. Следе породице Петровић (661), Николић (405), Марковић (395), Павловић (387), Поповић (362), Милошевић (355), Ковачевић (326), Илић (316), Лазовић (300), Бојовић (268), Симовић (262), Пауновић (242), Савић (233), Гавриловић (224), Тодоровић (217), Радовановић (208), Живковић (203), Ђоковић (196) и Вучићевић (188).

Градска управа је иначе почетком овог столећа на својој интернет страници објавила и листу најпознатијих личности из свог завичаја, овим редоследом:
Војвода степа Степановић (Кумодраж 1856 - Чачак 1929), пуковник Драгутин Гавриловић (Чачак 1882 - Београд 1945), прота Вићентије Поповић (Јжевица 1832 - Јежевица 1917), наредник Будимир Давидовић (Горачићи 1890-Чачак 1980), песник Константин Поповић (Јежевица 1842 - Јежевица 1864), песник Владислав Петковић Дис (Заблаће 1880 - Јонксо море 1917), владика Никифор Максимовић (Јежевица 1788 - манастир Сретење 1853), генерал Ђорђе Михајловић (Чачак 1856 - Крагујевац 1925), сликар Надежда Петровић (Чачак 1873 - Ваљево 1915), песник Стеван Луковић (Чачак 1877 - Београд 1902), кнез Јован Обрадовић (Средња Добриња 1786 - Сремски Карловци 1850), књижевник Јаша Продановић (Чачак 1867 - Београд 1948), књижевник Синиша Пауновић (Чачак 1903 - Београд 1995), индустријалац Фердинард Крен (Рума 1826 - Чачак 1894), др Милан Стојадиновић председник Владе Краљевине Југославије (Чачак 1888 - Буенос Ајрес 1961).

 

Документ из Дубровачког архива, са најстаријим сачуваним писаним поменом Чачка, фото: Зборник Народног музеја


ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.767.269 посета
Тренутно на сајту: 505 посетилац(a)