У земљи орахових дрвореда, винограда и језера 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća             

 
У земљи орахових дрвореда, винограда и језера
Trenutno na sajtu: 465       |       Podeli:
28.06.2021 | 0 коментар(а)



Чачак - Прво што западне у око гледајући из ваздуха приликом слетања на мали аеродром близу Кишињева су ниске кућице,

покривене азбестним салонитом и мали виногради и баштице око сваке од њих, доноси Политика у штампаном издању.

Следеће запажање се односи на дрвореде ораха засађених у време Заједнице совјетских држава који се налазе на безбедној удаљености од сваке саобраћајнице, регионалног, међуградског, локалног или сеоског пута.

Дрворед ораха код Кишињева

Са обе стране су уредно посађени ораси за које су моје путовође рекле да служе сврси али да им је највећа вредност што их бере и сакупља свако ко има времена или се нађе ту у доба када испадају из својих љуштура. И има их свакаквих, снажних и здравих који одолевају болестима и непажљивим берачима, али и полусувих и сувих који нису одолели зубу времена а можда и промени система и уређења у коме су настали.

Ово су успутне цртице које је из државе смештене између Румуније и Украјине у Чачак донео др Александар Лепосавић, научни истраживач овдашњег Института за воћарство и један од водећих српских стручњака за малину, који је на ту даљину путовао да би Молдавце, на позив њихових удружења, поучио о гајењу и својствима те воћке.

Молдавија је брежуљкасто равничарска земља у којој највиши врх прелази тек нешто више од 420 метара над морем. На обравнитим брежуљцима посађени су непрегледни виногради а у последње време све већи је број савремених засада јабуке и шљиве. Молдавија је аридна земља на коју годишње падне свега 400 милиметара кише по метру квадратном а то је недовољно за воћњаке, ливаде и њиве, због чега су, опет у комунистичко време, изграђена многобројна вештачка језера, велика, средња и мала. И није за њихову изградњу требало много труда ни средстава. Присуство ракова у језерима указује да је вода у њима чиста.

- Посао због којег сам дошао у ову православну земљу је да молдавским произвођачима покажем како на најбољи начин да произведу јагоду, малину и купину и да од тог посла зараде и остану на својим огњиштима. И није лако, како су ми на првом састанку рекли. Молдавци се муче са земљом која је веома тешка, али и, гле чуда, немају радне снаге која је отишла у друге земље у потрази за бољим послом и зарадом. Код домаћина Сергеја Таруса у селу Мана које се налази у Орхејској области у засаде малине и купине дошли су да чују моје излагање произвођачи ове две воћке, представници Молдавског министарства пољопривреде, инспекцијске службе и делегација отцепљене Придњестровске републике, све укупно њих двадесетак – описује Лепосавић за „Политику”.

Од домаћина је сазнао да се дневница за најтеже послове у пољу плаћа до 15 евра. Међу Придњестровцима био је и један Србин који је рођен у околини Пожаревца а годинама живи на релацији Молдавија – Италија и који је на граници са Румунијом купио 1.000 хектара земље.

- Сабирајући утиске на путу до следећег одредишта и засада купине професорке биологије Ирине Помпус, од возача Луана сам сазнао да је радник у Молдавији обезвређен и да је он као возач у приватној компанији знао да вози више од 16 сати дневно да би за то добијао дневницу плаћену по 1 евро по сату. Рекао ми је и да је радио на грађевини код Арене у Београду и да је Србијом и Србима више него задовољан. Кроз причу сам чуо да у Молдавији живи око 2,5 милиона становника и да је милион настањен у Кишињеву који се убрзано развија. Луан и путовођа Олег Калестру су ми рекли да у Придњестровљу живи 450 хиљада људи и да их помаже Русија, између осталог и кроз развој фабрика којих у остатку Молдавије нема.

Радни век Молдаваца је 63 године за мушкарце и 57 за жене. Просечна плата коју они зараде за месец дана је мања од 250 евра и због тога велики број њих одлази у печалбу одакле шаље новац за преостале сроднике у земљи.

Молдавци су већински православни народ са малим процентом католика и Гагауза који су исламизирани Молдавци. Иако пољопривредна, Молдавија је највећим делом зависна од увоза хране. Увозе месо, млеко, јаја и друге потрепштине. Енергетски су у потпуности зависни и кажу да им Русија продаје гас по већој цени него што то ради Немцима. Бензин на пумпама које су углавном руске, румунске и азербејзџанске се продаје по цени од 1 евра.

Др Лепосавић, други слева, са староверцима у њиховом засаду

Храна је јефтина, па се тако у ланцу ресторана под именом Андис може ручати национална супа под именом зама уз богат и лепо аранжиран свињећи стек и криглу пива Кишињев за нешто више од 8 евра. Уколико се одлучите за бутељку од 750 милилитара расхлађеног квалитетног вина каберне совињон или мерло, у овом ресторану би платили скромних 9 евра.

Поред заме, која је благо накиселог укуса и која се обавезно служи уз љуту паприку, павлаку и два парчета двопека, друга два национална јела у Молдавији су плаћинта и мамалига. Плаћинта је најсличнија нашим питуљицама с том разликом што се прави од развијених кора и сира у њима. По мом укусу, боље су пржене од печених. Традиционално се служе понедељком по Васкрсу када Молдавци чисте бунаре којих има у сваком селу и изнад којих често стоји распети Исус. Мамалига је ништа друго до наш качамак и служи се одвојено од сира.

Да смо сличан народ као Молдавци говоре и имена села и предела: Селиште, Каменица, Бранешци, Лопатница, Михаиловци, Мана и друга.

Молдавици су сиромашан али гостољубив народ. Понудиће вам шта имају а немају много. Редак изузетак чине староверци из села Ћунићеа у области Флорешти. Староверци су потомци руских старовераца или старообредника који су пре два века напустили Русију бојећи се прогона.

Куће покривене салонитом

Гаје стоку, праве сир, пршуту и месне прерађевине, баве се баштованством. Молдавски староверци су основали своју задругу и заједно производе јагоду на 150 хектара. Гаје је у пластеницима и на отвореном пољу а поред јагоде, гаје и винограде и шљиву међу којима и чачанску рану и најбољу. Са ове две сорте нису били најзадовољнији, јер како кажу, опрашивање им није било баш најбоље. Због тога су у засад Чачанске ране убацили Чачанску лепотицу на свако седмо место у реду и ситуација им се поправила.

Какав је однос Молдаваца према нама сам се уверио и приликом посете најстаријој винарији у овој земљи под именом Леунтеа – Вин у месту Ћаузени које се налази на самом југу земље.  Приликом представљања наше мале делегације, моји домаћини су поменувши моје име рекли да долазим из Србије. Стараоц и тренутни управитељ музеја и винарије се чувши Србија благо осмехнула и изустила само: „Аха, правда”!

Лепосавић са управницом винарије, десно од њега, у месту Ћаузени

Винарију којом она тренутно управља основао је гроф Франсоа Мишел де Пончете а направили су је Турци 1870. године. Гроф је био лични пријатељ великог руског писца Пушкина и према казивању стараоца музеја и винарије, писац је био редовни гост код њега на имању.

Тренутна цена јагоде произведене у Молдавији на пијаци је 3 евра, трешње 2,5 а кајсије немају јер је сва измрзла па увезена из Грчке кошта 3,5 евра.

ГЗС/Политика, Г. Оташевић

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.848.837 посета
Тренутно на сајту: 466 посетилац(a)