са метастазним променама на оба плућна крила. Дечак се данас успешно опоравља, међутим његови родитељи желе да укажу на неразумевање околине због којих је Немања долазио често у непријатне ситуације.
"У априлу прошле године Немања се пожалио да га боли кук. Одвели смо га у чачанску болницу, где је устављена дијагноза синовитис. После два месеца добио је температуру и након физикалног прегледа примећен је благ оток на десној илијачној кости. Већ 2. августа на ултразвучном прегледу у чачанској болници установљено је да Немања има тумефакт у тој регији. Дечак је упућен у болницу на Бањици у Београду где су урађене све потребне процедуре и прегледи. Након тога успостављена је дијагноза сарком јуинг са метастазним променама на оба плућна крила", прича Немањин отац Марко.
Он каже да је убрзо потом започета хемио терапија на Институту за онкологију и радиологију у Београду.
"Терапија је код Немање имала добар резултат тако да је после шесте терапије упућен на операцију илијачне кости и оперисао га је чувени др Александар Ђорђевић. После седам дана Немања је отпуштен кући. Почетком 2017. године настављене су хемиотерапије, а након њих на Институту за мајку и дете ушао је у стерилни блок како би се урадила трансплантација костне сржи, у његовом случају у питању је аутономна трансплантација када је он сам себи давалац. Трансплантација је урађена 23. марта и после 13 дана костна срж почела је са радом, а 13. априла је отпуштен из стерилног блока. Настављено је хемиотерапијско лечење на Институту за онкологију и радиологију, а од средине јуна започета је комбинована зрачна и хемиотерапија. До сада је примио 13 циклуса хемио терапије и 20 зрачних терапија и још увек се лечи по протоколу. Остала је још једна хемио и 10 зрачних терапија. Његова клиничка слика је тренутно добра, задовољни смо јер је примарни тумор на делу илијачне кости одстрањен без знакова рецидива. Хемио терапије које прима дале су добар резултат и на плућима тако да су скоро све метастазне промене склоњене сем једне која ће се временом пратити", нагласио је Марко Јовашевић за Глас западне Србије.
Немања је тренутно у дневној болници и прима зрачне терапије које су кратке, после тога одлази на праћење крвне слике.
Болест и њено лечење трају дуго и потпуно су изменили режим њиховог породичног живота, али додатно оптерећење изазвало је неразумевање околине због којих је Немања долазио често у непријатне ситуације.
"Свест наших суграђана када је ова болест у питању је на најнижем могћем нивоу. Када га изведемо у парк дешавале су се бројне непријатне ситуације. Он је дете које мора да носи маску због ниског броја леукоцита, дешавало се да људи пролазе поред нас и згражавају се, крсте се, дају свакакве коментаре. Страх од “радиоактивности” је врло чест иако таква опасност не постоји", изјавио је Марко.
Немања је због дуготрајног лечења исписан из вртића у Прељини, а позив за упис у први разред основне школе није ни добио што је ражалостило и њега и родитеље.
“Жељан је дружења са својим вршњацима и радује се сваком сусрету са њима. Углавном се игра са децом која су старија од њега и који су са њим, на лечењу. Волео бих да бар на годину дана похађа макар приватни вртић, да му некако надокнадим дружење и игру која му недостаје, која му је ускраћена ових годину дана колико траје наша борба са болешћу”, каже Марко и додаје да не зна разлог због чега је изостао позив за упис у први разред.
“Иако због болести није могао бити уписан у школу, не знам због чега је тај позив изостао, али сматрам да је то нечији пропуст. Ми, као родитељи одлучујемо да ли уписујемо дете или не. Оно јесте због болести исписано из вртића, али због чега су га изоставили или отписали за полазак у школу, то само знају они који су одговорни за тај пропуст,"каже Марко.
Јовашевићи не траже материјалну помоћ, а жеља им је да помогну свим родитељима који су у оваквој или сличној ситуацији и да подигну свест својим суграђанима да постоји много болесне деце осим Немање, да помогну колико су у могућности или бар дају подршку.
"Дан деце обелеле од рака је 16. фебруар, запрепашћен сам био малим одзивом људи. Мислим да би град Чачак могао да бројним акцијама и манифестацијама подигне свест наших суграђана да ова болест није прелазна и да оболела деца треба да се играју и друже са својим вршњацима, а не да их склањају у страху од радиоактивности", рекао је Марко.
Маркова порука родитељима: Не одлучујте да ли ћете ући у битку по томе колика је сила која вам прети, већ колика је светиња коју браните.
Глас западне Србије
