Ловачке приче и срнећи гулаш 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća             

 
Ловачке приче и срнећи гулаш
Trenutno na sajtu: 567       |       Podeli:
03.01.2019 | 0 коментар(а)



Чачак – У овом тренутку шумама Србије хода преко 80 хиљада наоружаних људи, наравно

ради се о ловцима који добро утабаним стазама одлазе по свој плен. У ловиштима широм Србије најбројнији су млади ловци који се овим хобијем без страха од дивљачи баве од малих ногу.

“Ловим од своје 15 године зато што су сви моји мушки укућани ловци и ја сам то уз њих заволео. Већ сам активан ловац, а улов је солидан. Највећи трофеј до сада ми је срндаћ кога сам одстрелио у Горњем Милановцу прошле године, каже Живота Миловановић, ловац из Трбушана.

Живота Миловановић, фото: Глас западне Србије

А његов колега у шуми, Марко Радовановић, сећа се свог првог изласка на терен.

“Био сам осми разред кад ме је комшија позвао да идем са њим у лов. Тада нисам смео да носим оружје, али кад се испред нас појавила лисица, дали су ми пушку и одстрелио сам је. Од тада сваки слободан тренутак користим да са пријатељима изађем у лов, јер тај осећај је непоновљив. Природа, пси, ишчекивање, али и дружење, су оно што лов заиста чини посебним доживљајем који не бих мењао ни за један ноћни излазак, прича Марко.

Марко Радовановић, фото: Глас западне Србије

Али изгледа да лов више није само одређен за мушкарце, јер се све више припадница нежнијег пола одлучује за овај спорт.

“Уз мужа сам заволела планину, псе и то дружење. Први пут сам из пушке пуцала пре 18 година, морам признати да је почетнички страх био присутан, али уз помоћ супруга и колега ловаца то сам превазишла. До сада сам уловила неколико лисица и зечева, рекла је Јованка, женски ловац која се раме уз раме са мушкарцима пробија кроз сувоборске шуме.

Јованка се не боји ни дивљачи ни пушке, фото: Глас западне Србије

А поред сачекуша ловци знају да се опусте и на друге начине. Секција на Рожњу изградила је ловачку кућу, али кад затреба ту је шатра и ловачки казан, а у њему све оно што се нашло на ловачком нишану.

“Срнећи гулаш је наш специјалиет. Прави се од срнећег меса, дивље свиње, пуно лука, печурака, поврћа и зачина. Ова масна храна нам добро дође након дана проведеног у шуми, али после тога слабије једемо скоро седам дана”, кроз осмех је рекао главни кувар међу ловцима Слободан Пајић.

Ловачки специјалитет - гулаш од дивљачи, фото: Глас западне Србије

Међутим, у шуми не важе шумска него стриктна, законом регулисана правила.

“Ловци су тачно упућени шта и кад смеју да лове, на који начин, а највећи број ловаца се тога и придржава. Сви они морају поседовати ловачке дозволе како не би били санкционисани због криволова”, истиче Братислав Бојовић управник ловишта.

Ловачка дружења, уз незаобилазне ловачке приче, како кажу, увек трају до раних јутарњих сати.


Глас западне Србије

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


lovci cacak suma druzenje gulas divljac

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.840.797 посета
Тренутно на сајту: 568 посетилац(a)