од којег је тужбом тражио два милиона динара на име наводних душевених болова због повреде части и угледа. Тако је пресудио Виши суд у Београду и ових дана потврдио Апелациони у српској престоници, а председник Нове Србије приде је обавезан да новинару плати 81.150 динара за трошкове парнице, доноси Политика у штампаном издању.
Илићев пуномоћник, београдски адвокат Зоран Стојковић, тужбу је засновао на чињеници да је електронско издање „Гласа западне Србије” из Чачка, чији је власник Гвозден Николић, 27. марта 2016. објавило текст под насловом „Чачак – Велимир Илић 28. маја ове године напуниће 65 година чиме по закону постаје пензионер”. У том чланку, поред другог, наводи се да је Илић био министар у „свим владама од 5. октобра до данас, осим Ђинђићеве”.
Одштетни захтев адвокат је темељио на следећим наводима:
„Та информација је нетачна и објављена с циљем да се дискредитује тужилац у очима јавности, имајући у виду да се појавила у време изборне кампање, јер је ноторна чињеница да тужилац није био министар ни у влади Зорана Живковића нити у влади Мирка Цветковића, а да је општепознато да се тужилац није слагао са политиком тих валда и да им је био један од најжешћих опозиционих критичара, па таква нетачна информација у темељу руши ауторитет и кредибилитет тужиоца код његовог бирачког тела и коалиционих партнера, као садашњег министра и кандидата у актуелној кампањи за парламентарне и локалне изборе ”.
У тужби даље стоји да је „спорним текстом тужилац представљен као политичар без конзистентности и принципа, спреман да уђе у коалицију са било ким како би задобио место министра, чиме су доведени у питање цела тужиочева политичка каријера и идеје за које се залагао још од деведесетих па до данашњег дана”. И, додаје се:
„Таква погрешна информација има огромну тежину јер тужиочеви бирачи владе двојице поменутих премијера сматрају за најгоре, а политику коју су спроводиле за једну од најгорих у последњих 20 година”.
Николићев бранилац, чачански адвокат Иван Ћаловић, у одговору на тужбу истакао је да тужилац ни у једном делу тог документа није доказао да постоји нематеријална штета, нити новинарева одговорност за то.
„Информација да тужилац није учествовао у владама Зорана Живковића и Мирка Цветковића потпуно је неважна, због те околности не подноси се тужба за наканду штете већ тражи евентуална исправка по Закону о јавном информисању. Тужилац је навео да су владе поменутих премијера најгоре у последњих 20 година и да је због тога он дискредитован. Тај податак ничим није доказао јер у том погледу нема научних истраживања, стога такав став остаје субјективно мишљење тужиоца. Навод да је његова политика била дијаметрално супротна без утицаја је, јер се у тексту уопште и не помињу владе тих премијера. А као народни посланик, тужилац се није јавно супротстављао наведеним владама” – нагласио је Ћаловић у одговору на тужбу.
Оцењујући Илићеву жалбу на пресуду Вишег суда, Апелациони је утврдио да је у првом степену правилно и потпуно утврђено чињенично стање. У образложењу другостепене пресуде саопштено је:
„Чињеница да су у тексту наведне нетачне и непроверене информације о статусу тужиоца као министра у свим владама од 5. октобра до данас није довољна за признавање накнаде нематеријалне штете. Потребно је да буде испуњен и други услов, односно да је вест проузроковала последице у виду душевних патњи. Али, тужилац није доказао, а био је дужан, да је управо објављивањем спорног текста трпео такве душевне патње које би оправдале досуђивање новчане накнаде.”
Пресуду Апелационог суда изрекло је веће којим је председавала Драгана Маринковић.
Извор: Политика, Г. Оташевић
