Изградњом путева до бржег опоравка економије 



 


Изградњом путева до бржег опоравка економије
23.02.2015. 10:27 | 0 коментар(а)



Путеви, пруге и мостови могу помоћи Србији да стане на сопствене ноге. Ово је закључак који се

намеће из извештаја Фискалног савета, који први пут од свог оснивања каже да је за њих прихватљив и нешто већи дефицит, али под једним условом – да тај новац оде искључиво у инфраструктуру.

То је важно до те мере да може да доведе у питање примену трогодишњег плана штедње. Ми смо у рецесији. Пада нам БДП, јер смањујемо расходе, али потребна нам је и нека мера која ће повећати приходе. Једино капитални издаци могу да нас покрену, а Србија за те намене има одобрена средства која не користи, а која могу да погурају наш привредни опоравак. Према оцени Фискалног савета то би било прихватљиво чак и за ММФ па би нам то благо одступање прогледали кроз прсте.

Наша држава, према процени Фискалног савета, касни са повлачењем око милијарду евра одобрених кредита за шта годишње плаћа пенале од око четири милиона евра. Уколико би се од 2015. године инфраструктурни пројекти, за које је већ обезбеђено финансирање, извршавали у планираним роковима, постигло би се повећање јавних инвестиција на 3,5 одсто БДП-а. При том за ту намену нису потребни нови пројекти нити ванредни напори за извршење радова „пре рока” – већ само поштовање планираних временских оквира за извршење постојећих пројеката.

 Фискални савет указује да је изразита неефикасност државе у вођењу јавних инвестиција основни разлог њиховог малог учинка. Израда великог броја пројеката не почиње у планирано време, што уз споро извођење радова доводи до великих закашњења и трошкова. Већину пројеката прате неодговарајуће пројектне документације, а потом и спора експропријација земљишта. Лоша нам је, такође, и контрола извођача која је доводила не само до пробијања уговорених рокова већ и до повећања цене радова и спорог издавања дозвола.

Србија је, како наводе у Фискалном савету, до почетка кризе 2009. године имала прихватљив ниво улагања у инфраструктуру. Онда је дошло до пада, који је нарочито изражен у последње две године, када није била извршена трећина планираних улагања.

Дакле, уместо да држава у периоду кризе повећа инвестиције као своје најпродуктивније расходе, и тако ублажи рецесионе притиске и подстакне опоравак привреде, десило се управо супротно – ниво јавних инвестиција је умањен и у последње две године чак и преполовљен у односу на преткризни ниво”, наведено је у анализи Фискалног савета.

Зорана Михајловић, министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, каже да су претходне владе много више бринуле да обезбеде кредит и финансирање, а да се мање водило рачуна о томе да ли постоји пројекат и да ли ће се и како завршити експропријација земљишта. Она је за Тањуг рекла да су пројекти рађени без изласка на терен. Ревизионе комисије, које су одобравале такве пројекте, често су паушално радиле, „па сада имамо ситуацију да се негде не види насеље, да негде не постоје одобрена места за далековод, а то значи да је неопходно препројектовање”

Михајловићева је истакла да новац за пројекте никада није био проблем, али да је управљање њима у претходном периоду рађено врло лоше.

Фискални савет даје и низ препорука. Кажу да је потребно унапред утврдити да ли је нека инвестиција исплатива.

Тако се, на пример, у јавности често доводи у питање исплативост изградње неких великих инфраструктурних пројеката попут Коридора 11, који није део дефинисаних приоритетних праваца Европске уније. Могуће је да је на Коридору 11 (Београд – Јужни Јадран) потребно реализовати само отпочете деонице Обреновац–Уб и Љиг–Пожега па би свакако требало спровести одговарајућу анализу која би овакве оцене потврдила или побила.

Такође, пре реализације неких других великих пројеката који се најављују, као што је, на пример, брза пруга Београд–Будимпешта, неопходно је пажљивом анализом прво утврдити исплативост целокупног пројекта, као и то да ли треба да буде сврстан у приоритете.

 Надлежни министар би требало на почетку године да се обавеже на извршење конкретних пројеката (на пример деонице Коридора 10) које ће се завршити током године и да сноси пуну одговорност за извршење преузетих обавеза. Фискални савет сматра да су одговарајуће организационе промене потребне и у Србији.

У јавности се сада најављује формирање посебног оперативног сектора за капиталне инвестиције на највишем нивоу у влади, који би, по узору на Велики Британију и Аустралију, директно одговарао кабинету председника владе. Формирање оваквог сектора могло би значајно да допринесе бољем статусу јавних инвестиција.

Савет такође указује да је неколико великих инвестиција у претходним годинама изведено уз ангажовање „увезене” радне снаге и увезене материјале за изградњу инфраструктуре („Пупинов мост”, који су подигли кинески радници, на пример). У овом случају посредни порески и други приходи, такозвани фискални мултипликатор и позитиван ефекат, на привреду Србије далеко су мањи у односу на друге јавне инвестиције приликом којих је упослена домаћа радна снага и пратећа индустрија грађевинског материјала. Фискални савет сматра да би влада приликом одабира оваквог модела за извођење јавних инвестиција морала да буде врло рестриктивна и опрезна.

Извор - Политика









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 123.399.063 посета
Тренутно на сајту: 247 посетилац(a)