на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу, САД, више десетина хиљада радника изашло на улице захтевајући повољније услове рада и доследну примену осмочасовног радног времена.

Тог дана у Чикагу, 1886. Године, око 40.000 америчких радника ступило је у генерални штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ – по осам сати рада, одмора и слободног времена Организатори су претходно предочили проблеме и непосредне захтеве послодавцима и властима.

Протест на који је одговорено репресијом, због бруталне реакције власти и послодаваца, а потом и низа жртава, постао је нека врста симбола борбе за права обесправљених.

Фото: ГЗС

Протести су започели 1. маја, а до најоштријих сукоба с полицијом дошло је наредних дана, 4. и 5. маја, када су се сукоби проширили и ван Чикага.

Полиција је заправо покушала да разбије протестне скупове и доведе до поделе манифестаната, што се завршило озбиљним сукобима у којима је било бројних жртава и међу демонстрантима односно штрајкачима и међу полицајцима.

У сукобима с полицијом у Чикагу убијено је најмање шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен. Пет радничких вођа осуђено је доцније на смрт, а тројица на робију.

У знак сећања на велике манифестације обесправљених, и њихову одлучну борбу, на Првом конгресу Друге интернационале 1889. године, одлучено је да се 1. Мај обележава масовним скуповима, демонстрацијама и пригодним манифестацијама, у знак сећања и опомене.

На Другом конгресу 1891. године 1. мај је и формално проглашен за Међународни празник рада.

Поступно, током последњих година 19. века и првих година 20. века, 1. мај је све масовније прихватан и обележаван, врло често и широким протестним манифестацијама.

У Србији, 1. мај је први пут обележен као Празник рада 1893. године, протестним скуповима у Београду.

Првомајске прослава у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године доцније.

Празник рада је после Другог светског рата, најмасовније обележаван у социјалстичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.

Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања.Према Закону о државним празницима, првомајски празник се у Србији нерадно обележава два дана.

ГЗС/ Танјуг

  Фото: ГЗС