чини јединствену амбијенталну целину из 19. века. Поред бомби и муниције заостале из Великог и Другог светског рата, испод чачанске иловаче пронађене су грађевине из 4. века нове ере.

„Овај простор није јединствен само у Чачку већ у читавој Србији. То је велика парковска површина од скоро једног хектара. Ископавања су на овом простору вршена и раније, током седамдесетих и осмадесетих година прошлог века, а онда поново двехиљадитих година али веома малог обима и она једноставно нису могла да дају одговор на питање шта се крије овде. Да је овде постојало значајно налазиште указује бројна епиграфска грађа која постоји и која је добро позната и прочитана и која говори о постојању једне римске јединице на овом подручју. Где се тачно налазио њихов логор није до сада било јасно, али изгледа да ће нам сада постати јасније. Југозападни део тог логора крио се баш у овом дворишту. Ми смо открили делове јужног и западног бедема, тако да је сада много јасније где треба наставити ископавања, којим ритмом да би се употпунила целина. Ово нису честа налазишта у Србији. Постоји их још неколико, такође врло делимично истражених. И ово ће бити нека прича за наредну зиму, да уствари валоризујемо наше налазе, материјалне доказе које смо прикупили и да коначно ставимо на право место ово налазиште”, каже Катарина Дмитровић археолог Народног музеја у Чачку и вођа ископавања.

Катарина Дмитровић, археолог Народног музеја у Чачку, Фото: ГЗС

Ово археолошко истраживање врши се у склопу припрема за наредну годину и титулу Прве престонице културе коју ће Чачак понети.

„Тако је све почело. Требало је можда и раније, међутим није. Да би се изидао један објекат који је требао да буде део неке нове целине у самоом дворишту музеја, ми смо морали да урадимо претходна археолошка заштитна истраживања. И управо смо ту добили такве резултате јер заправо, јако је велика површина коју смо отворили. Неупоредиво већа од оних претходних”, додаје Дмитровић.

Оно што привлачи највише пажње, а није заостало наоружање из претходних ратова вођених на овим просторима јесу римске зграде опремљене системом грејања.

Археолошка ископавања приводе се крају, Фото: ГЗС

„То није неуобичајено за Рим. Рим је био изузетна цивилизација у односу на све оно што је касније дошло. Они су имали грејање. То је познато. Ми смо нашли неке делове који су служили за зидно грејање. С обзиром на то да ми нисмо завршили истраживање те грађевине, можда ћемо имати и делове подног грејања. То је неки наставак који планирамо следеће године.Дакле, план је да ми сада, после оваквих резултата, сваке године употпуњујемо тај римски логор и да имамо што више резултата и материјалних доказа о чему овде заиста радило”, закључила је Катарина Дмитровић.

ГЗС