и топлоти руком рађених џемпера из Сирогојна. Управо овај традиционални одевни комад прославио је планину Златибор широм планете.

„Научила сам плести од своје мајке, и та вештина се у нашој породици преносила са колена на колено. За један џемпер ми треба неких седам, до осам дана и потроши се око килограм вуне. Странци су одушевљени, и то највише они који долазе из хладнијих крајева, кажу да их ништа не угреје као вунени џемпери”, рекла је плетиља Словенка Митић за РИНУ.

Џемпери из Сирогојна освојили свет

Масовно плетење џемпера у Сирогојну почело је шездесетих година прошлог века, кад су радови златиборских жена били презентовани на изложби у Београду. Њихов труд није остао непримећен, па се кренуло у већу произвводњу.

Међутим убрзо се испоставило да домаће овце и нису баш најбоље решење, тако да је са Исланда допремана готова, испредена вуна на којој су плетиље из овог краја могле да прикажу сву своју машту.

Роса Љубојевић

„Инспирација се добијала са домаћих тканих производа, ћилимских шара, а почетком седамадесетих година кренуло се са цветовима и осликавањем златиборских пејзажа, кућа и дрвећа што је био пун погадак”, рекла је Роса Љубојевић, руководилац у производњи џемпера.

Џемпери из Сирогојна одавно су престали да буду обичан одевни комад и данас су они бренд златиборског краја.

Биљана Јовановић

„Многи посетиоци који дођу и купују џемпере кажу да их они подсећају на детињство, буде у њима носталгију и враћају их у период кад су им баке плеле џемпере и чарапе”, каже Биљана Јовановић, продавачица у Музеју плетиља Сирогојно.

Потврду за лепоту и квалитет златиборски џемпери добили су кроз бројне освојене награде, а није изостало ни признање за подстицај еманципације сеоске жене. Како би се радови вештих Златиборки сачували од заборава, изложени су у Музеју плетиља у Сирогојну.

РИНА

Најбољи радови сачувани су у Музеју плетиља у Сирогојну