Венац на споменик положили су председница Општине Лучани, Весна Стамболић и председник Општинског одбора СУБНОР-а, Спасоје Милованчевић.

У ослободилачким ратовима 1912-1918 на бранику отаџбине своје младе животе положило је шездесет храбрих Лишана. Према попису Краљевине Србије из 1910.године село Лис је имало 249 мушких и 225 женских становника (укупно 474). Може се рећи да је сваки четврти мушки становник Лиса погинуо у најпродуктивнијем добу. На овакве несреће надовезале су се епидемије, глад, терор окупатора тако да је становништво Лиса у том периоду преполовљено и никада се није опоравило.

Највише изгинулих је из фамилије Јовичић (16), Стевановић (9), Милићевић (7), Босић (5), Јовановић (4)-ове фамилије више нема у Лису, Гавриловић (3), Ранђић (3), Вучићевић (2), Ђоковић (2), Димитријевић (2), Кочовић (2), Николић (2), Лазовић (1), Аврамовић (1) и Оцокољић (1).

И у Другом светском рату Лис је имао жртава али знатно мање него у претходном (14) углавном цивилних (два борца су погинула).

Тим поводом у просторијама Месне заједнице Лис, у организацији Библиотеке општине Лучани у Гучи, отворена је изложба „Драгачево у ослободилачким ратовима 1912-1918“.Након отварања изложбе одржана је промоција књиге „У ратним вихорима“ аутора Драгана Николића.

ГЗС